Ljubav – namerno nejasna predstava

28. studeni 2013 ob 09:00 | 93
Ljubav – namerno nejasna predstava
slika 1753995

Ljubav kao reč i pojam poseduje harizmatsku nedodirljivost kakva se retko sreće kod drugih pojmova u jeziku čoveka. Ljubav se doživljava kao fluidno biće, pokretljivo, dolazeće i odlazeće, nepredvidljivo i očekujuće, biće čiji je duh začas na pruženoj ruci, ali spreman da iščezne čim se šaka stegne oko njega sa namerom da ga dohvati. Ne postoji ni jedna ljudska težnja koja bi se mogla porediti sa težnjom za ljubavlju. U svesti čoveka ljubav je najdublje ukorenjena i prožima sve nivoe od nesvesnog do supersvesti. To je dalje pojam na čiji je oltar prineto najviše ljudskih žrtava, svakodnevnih, izuzetnih, malih i velikih, umetničkih i neumetničkih, mogućih i nemogućih. Iza nesumnjive moći ljubavi skrivene su slabo prepoznatljive pojave, čak i one za koje se nikad ne bi reklo da potiču iz tog nepresušnog izvora čovekove inspiracije.

Pojam ljubavi, kao što je rečeno, je pogodan za skrivanje raznih namera i značenja, jer bilo koja ljudska akcija, ako uspe da bude stavljena pod plašt ljubavi – dobija poseban i osiguran tretman okoline, a pre svega, polnog partnera. To praktično znači da je pojmom ljubavi u našoj vrsti moguće snažno manipulisati. Postoji konfuzija oko pitanja šta je to ljubav, dok se svi lepo slažu da je ljubav nešto najuzvišenije, najposebnije i najlepše.

Ipak, od svemoćnog pojma ljubavi najviše koristi imaju žene, jer iako i one ljubav smatraju svojom intimnom privilegijom (koja im nije uvek jasna, kao ni muškarcima), žene umeju neuporedivo bolje da iskoriste sva dejstva ljubavi usmeravajući ih prema muškarcima.
Možda ćemo do više sastavnih elemenata ljubavi doći ako pojedinačno kod oba pola razmotrimo proces koji se zove zaljubljivanje i koji je uvod u trajnije stanje ljubavi, i ako pogledamo kakve su predstave o ljubavi pojedinačno kod žene i muškarca. Mislim da su predstave o ljubavi i zaljubljivanju različite kod žena i muškaraca i da su u skladu sa njihovim specifičnim evolutivnim ulogama.

Tokom svake zaljubljenosti, povremeno se javljaju stanja uzvišenosti koje zaljubljeni opisuju kao nešto najlepše što su doživeli. To su, u stvari, kratki bljeskovi transendencije ega, koji mogu da se jave u ljubavnom zanosu, ali koje najčešće kratko traju, jer običan, duhovno netreniran, čovek brzo angažuje ego u drugom pravcu, stavljajući ga u funkciju sebičnih poriva tokom razvijanja zaljubljenosti i ljubavi. Na taj način, velika snaga koja leži u egu biva neadekvatno upotrebljena, a magija zaljubljenosti pretvara se u kompetitivnu trku partnera za nadmoć u kojoj se žene neuporedivo bolje snalaze od muškaraca. Kada sebičnost ovlada jednim od partnera ljubavni odnos gubi kosmičke dimenzije, a kada zahvati oba partnera, ljubavni odnos prestaje.

Međutim, žena prva shvati da je ljubav prestala, ali nastavlja sa svojim superiornim aktivnostima nad muškarcem, a svoje buduće intimne ljubavne emocije priprema za drugog muškarca. Muškarac, naprotiv, teško shvata da je ljubavno osećanje promenjeno i sklon je da nalazi razloge u tehničkim poteškoćama (novac, okupiranost poslom, itd.). Takvi muški razlozi, naravno, nisu ni od kakvog dejstva kod žene koja nije zaljubljena i nevolja je u tome što to muškarci teško shvataju.

PLANETA ŽENA – Dr Jovo Toševski

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se