ludak

17. studeni 2012 ob 22:47 | 29
Pitaš me kako postadoh ludak. Ovako se to zbilo:

Jednog dana, davno, pre nego što mnogi robovi behu rođeni, probudio sam se iz dubokog sna i otkrio da su sve moje maske bile ukradene. Sedam maski koje sam načinio i nosio u sedam života.
Tako, bez maski, trčah kroz uličnu vrevu vičući:

"Lopovi, lopovi, prokleti lopovi...!"

Muškarci i žene mi se smejahu, a neki se iz straha zatvarahu u kuće.
Kad stigoh do pijace, mladić koji je stajao na krovu povika:

"Ludak, on je ludak!"

Pogledah naviše u želji da ga vidim, a sunce prvi put obasja poljubcima moje lice. Po prvi put sunce ljubljaše moje pravo lice, i moja se duša razgori ljubavnim plamom za suncem, te ja više ne poželeh nazad svoje maske. I kao opijen vikah:

"Blagosloveni, blagosloveni neka su lopovi koji ukradoše moje maske!"

Tako postadoh ludak. I u ludilu svom pronađoh i slobodu i sigurnost - slobodu usamljenosti i sigurnost od toga da budem shvaćen, jer oni koji nas razumeju porobljavaju nešto u nama.
Ali da ne budem suviše ponosan na sopstvenu sigurnost. Čak je i lopov u zatvoru bezbedan od drugih lopova.

~ Halil Džubran ~

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se