MOJ LAPTOP ME MRZI

05. siječanj 2014 ob 22:44 | 61
Moj laptop me mrzi.Do tog frapantnog zaključka sam došla odavno,još prilikom kupovine u radnji me je zamrzeo.Niko,ali niko me nije mrzeo toliko u životu! Čak ni instruktor vožnje,koji me je mrzeo samo zato što bi malkice pregazila zaustavnu liniju na poligonu,pa mi dozvolu nikad nije dao.Ali dao mi je lep nadimak ‘Blondica’.Baš lep nadimak,jel’da? Da,da,moj laptop me mrzi više i od njega.
Oko mi je zapalo za jedan mali,slatki,roze laptopić,ali ljubazni dečko u radnji mi je rekao da nemam para na kartici za takav model,već mi je uz veliko ubedjivanje uvalio ovaj teški i velllliiiikkkiiiii.E tada me je on omrznuo,na prvi pogled,a i ja njega,jer sam morala ta dva kilograma da vučem do kuće,strašno! Taj isti dečko mi je i instalirao u radnji programe,koji će mi kao trebati,ali meni ni jedan od njih nije bio poznat,niti mi je trebao.Meni je trebao samo msn ili skype da mogu da čujem i vidim moju ljubav iz USA,ustvari iz Srbije,ali je otišao da radi tamo,jadničko.
Prvi bojkot prema meni taj laptop je pokazao kada nije hteo da instalira kamericu.Imala je kamera uputstvo ali je bilo na svim jezicima osim na Srpskom,tako da u prvi mah nisam mogla da vidim moju ljubav sa kaubojskim šeširom,kojeg je kupio čim je stigao u USA.Nebitno,savetovali su mi da odem na kurs kompjutera,i ja sam to i učinila.Otišla sam u jednu jako lepu,fensi školu,ali na moju žalost i nastavnik je bio jako lep i zgodan,uh,tako da oči nisam mogla da odvojim od njega i više od uključivanja i isključivanja kompjutera nisam naučila.Moja kuma,jako pametna cura,inače udata za poznatog fudbalera (ali da mu sada ne otkrivam ime,možda bi se naljutio), mi je rekla da slobodno mogu rovariti po mom laptopu,samo da nikako,nikad ne klikćem na’delete’,i ja sam je poslušala,ali i pored toga laptop me je sve vise mrzeo.Ovaj prostor sa strane,gde se ubacuje disk,zaglavio bi se,baš kada bi poželela da se opustim uz neki film,i zamrznula bi se slika na monitoru i nikakva molba,ni čarolija,ni `sezame otvori se`izgovoreno milion puta ne bi pomoglo.Onda bih morala da ga vucaram do radnje za popravke.Onda bi ovaj otvor sa desne strane,gde se ubacuje miš,prestao da radi a ovaj deo na sredini koji je valjda zamena za miša,je toliko osetljiv,da sam par puta slučajno kliknula na ‘delete’.Mrzela sam ga sve više a i on mene jer smo stalno morali da idemo kod majstora,koji mu je sigurno vadio neke delove,čim bi se odmah nakon popravke pokvario.I tako iz dana u dan,on kod majstora provodi većinu vremena.Pre neki dan je bio popravljen i ja sam sva sredjena,ful našminkana čekala ponoć,kada bi u SAD bilo 6 h,vreme kada se moja ljubav vraća s`posla, da ga vidim i izvedem striptiz,samo za njegove oči,kad kamerica nije htela ponovo da radi.Čula sam ga,ali ga nisam videla! Uzalud mi je on govorio,udji u ‘options’,uključi video,ona nije htela da radi! Sve sam uradila kako bi mi on govorio ali ništa.Onda me je upitao da li mi je uopšte kamera uključena u laptop? Rekla sam:’’Pa naravno dušo,kako bih te inače čula?’’ Odgovorio je samo:’’’Pa laptop ima svoj mikrofon, j…. te glupu!” i prekinuo vezu. Još ne mogu da verujem,pazi kad ne mogu da verujem!
Sedim i buljim u laptop koji mi se smeje,ubedjena sam u to da mi se smeje.Mislim i da je živo biće.Nije ni čudo sto me mrzi,kad je muškog roda.Mrzim i ja njega,i njegovih milion rupica,koje ko zna za šta služe. Baš me briga i za laptop i za Ameriku.Neću biti neko vreme online,biću sa kumom u shoping! Možda njen muž zna nekog slobodnog rezervnog igrača.
slika 1769774

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se