MOJ VESTICIJI MRAK

02. veljača 2014 ob 00:03 | 19
Nekako, u meni je mrak uvek budio nemire. Kao vestica dobijala sam cudesnu moc da se pretvorim u svoje drugo Ja. Ono, koje posebno volim…
Nisam smela da ga dodirnem... probudila bih ga ali dodirnuo me je nogom. Sasvim polako spustila sam ruku na njega, misleci da je san mnogo jaci od nje.Ipak,pogresila sam.Probudio se...Nepredvidivost je samo pojacala uzbudjenje. Prevladala je strast u svom najcistijem obliku. Neznost je nestala u naletu neocekivanog. Preda mnom je bio covek kojeg je izbrusio nagon. Ja sam postala bice bez odrednice koja bi me usmeravala. Prepustila sam se. Potpuno. Samo sam osecala, osecala i osecala. Nista vise nisam ni trazila. Nezne ruke su se odale u svoj svojoj ne neznosti. Gusti mrak je dozvolio culima dodira, mirisa i ukusa da zagospodare vidom. Dodir vise nije bio samo dodir. Reakcija na akciju i reakcija na reakciju postali su tako nebitni. Tek sam preko ramena nazirala konture klasicnog muskog trapeza i ruku kojih sam postala svesna u trenutku kada se vrisak oteo iz utrobe i naterao razum da prigrli mekani jastuk. Uslovni refleks, rekla bih. Tek tada sam postala svesna kapi znoja koje su padale na moja ledja. Tek tada, dok me je rukama cvrsto drzao pripijenu uz sebe. Prostor i vreme su se izgubili u vrtlogu lepljivih dodira klizeci preko vrata, do butina. Dodir ruke na mojoj glavi, promesao je, od uzitka prokljucale vijuge. Telo je pulsiralo dok se soba vrtela kao ringispil. I nikako da prestane. Jos uvek se vrti. A uzburkane tecnosti i dalje klize, klize i klize niz glatku kozu... Nisam zelela da zaspim. I nisam zelela da svane. Htela sam samo jos malo mog vesticijeg mraka i njega u njemu..
slika 1371630

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se