MOZDA SMO BESMRTNI

06. lipanj 2013 ob 16:06 | 50
Nije nikakva novina da sve bolesti potiču iz naših glava, ili, tačnije rečeno duša. Naše telo i duša funkcionišu kao čovek i pas. Kad gazdu nešto boli, pas bolest pokušava da preuzme na sebe. Kad je duša ranjena, telo se podmetne. Možda je to dokaz da je duša večna, jer se telo valjda podmeće da bi njoj tu večnost omogućilo svojim bolovanjem ili umiranjem, ali me je ipak pogodilo par spoznaja, zbog meni nekih nekad a i nekih i sad dragih ljudi, a možda malo i zbog sebe same.

Odličan tekst o psihosomatici možete pročitati na blogu Psiha , a ja ću ovde iskopirati samo neke delove, koji su mi dodirnuli neka, još uvek bolna mesta u duši:

SRCE, naravno, predstavlja ljubav, a naša krv predstavlja radost. Srce pumpa radost kroz naše tijelo. Kada si uskratimo radost i ljubav, srce nam se skvrči i postane hladno. Rezultat je toga da protok krvi postaje sporiji i mi smo na putu da patimo od ANEMIJE, ANGINE PEKTORIS i SRČANOG INFARKTA. Srce ne “napada” nas, već se mi toliko zapetljamo u melodramatičnim pričama i dramama koje stvaramo da često ne primjećujemo male radosti oko sebe. Godinama smo iz srca istiskivali radost i ono je doslovno prepuno bolova. Ljudi koji su pretrpjeli srčani udar, nikada se ne raduju životu. Ako ne pokušaju prihvatiti radost življenja, ponovo će doživjeti srčani udar. Zlatno srce, hladno srce, otvoreno srce, crno srce, zaljubljeno srce, toplo srce – kakvo je vaše srce?

RAK je bolest prouzrokovana dubokim ogorčenjem koje se sakriva u nama već duže vrijeme sve dok nam doslovno ne pojede tijelo. Nešto se dogodilo u djetinjstvu što nam je razorilo povjerenje u život. Takvo se iskustvo ne zaboravlja; takva osoba živi s osjećajem samosažaljenja ne uspijevajući razviti i zadržati značajne i dugoročne ljubavne veze. Zbog takvog sustava vjerovanja ona život gleda kao niz razočaranja. Osjećaj beznadnosti, bespomoćnosti i gubitka obuzima razmišljanje takve osobe, i tada je vrlo lako kriviti druge za svoje probleme. Ljudi koji imaju rak uvijek su vrlo samokritični, stoga trebaju naučiti prihvatiti i voljeti sebe da bi ga mogli izlječiti.

MOŽDANI UDAR prouzrokuju zgrušane krvne grudice: začepljene krvne žile u mozgu zaustavljaju dotok krvi. Mozak je kompjutor našeg tijela. Krv je radost. Vene i arterije kanali su radosti. Sve radi po zakonu i funkciji ljubavi. Ljubav postoji u svakom djeliću inteligencije u svemiru. Nemoguće je postojati i raditi ako nismo iskusili ljubav i radost.

Negativne misli “začepe mozak”, pa nam je teško iskusiti radost i ljubav. Ako se čovjek ne osjeća slobodno i luckasto, neće biti nj smijeha u njegovom životu. Isto je tako i s ljubavlju i radošću. Život nije siv dok ga mi takvim ne napravimo ili dok ne odaberemo da tako gledamo na njega. U najmanjem uzrujavanju možemo vidjeti veliku nesreću, a nešto radosti možemo pronaći i u najvećoj tragediji. Sve ovisi samo o nama. Ponekad sebe natjeramo da odaberemo životni put koji i nije najbolji za nas.

Ponekad sami izazovemo moždani udar da bismo se natjerali da krenemo u potpuno drugom pravcu, da nanovo procijenimo svoj način života.

Preuzeto sa Psiha

Šta reći a da ima smisla? Samo dve reči: VOLITE SE!!!! Time mislim dve stvari:

- volite SEBE, uvek i svuda i takve kakvi ste

- volite se medjusobno

jer ljubav je jedini pravi lek duše. A zdrava duša gnezdi se u zdravom telu.

Komentari 2

moraš se , ako želiš komentirati
Afrodita
Afroditaprije 3 godine

Nismo besmrtni, ali blog je odličan :)) Zaista se znamo zapetljati u raznoraznim umišljenim problemima, porazima, melodramatičnim pričama, iluzijama i bajkama, dok se istovremeno oko nas odvija stvarni život, a mi se sve više gubimo sebe. Ako ne znamo ili nemamo snage pronaći način da se izvučemo iz takvih situacija; okružujemo se tugom, bolom, depresijom, dok okidač ne opali. Obično je to bolest ( u principu uvijek nam tijelo prije daje signale da nešto krivo činimo), a samim time i postupamo neodgovorno prema daru života. Ili s druge strane, zaboravimo li na ljepotu življenja i prepustimo se uobičajenoj dosadnoj rutini života, trčeći za zgrtanjem materijalnog, ne nalazeći vremena za obitelj, druženja i sitne radosti ( a tako velike i značajne u mozaiku života); kad tad ćemo doći u fazu života kad ćemo se zapitati:“ jesam li istinski živio?“ Zašto se nisam radovao životu, malim stvarima, kad sam se zadnji put zagledao u oči voljene osobe, djeteta, zašto nisam uživao u grmljavini, kiši, suncu, zagrlio prijatelja, nasmiješio se prolazniku, udijelio barem osmijeh, ako ne novac prosjaku s ispruženom rukom.. I tako bezbroj zašto.. život prolazi, a mi ne umijemo otvoriti srce, pronaći istinski smisao života u poslanju kojeg smo dobili od Stvoritelja. Jer nitko nije stvoren, a da nije bio željen ( „ime sam ti u dlanove urezao“) i bez određenih talenata. Zaista, za otvoriti srce, izaći iz tuge, potištenosti, depresije, promijeniti način života; ne treba puno, dovoljno je samo željeti i već smo na pola puta. Za onu drugu polovicu zamolimo Božju providnost. Dobro, nećemo baš postati besmrtni, ali dugovječni, zdravi i veseli starčići, sasvim sigurno hoćemo:)))

NASMEJANA
NASMEJANAprije 3 godine

Divno receno, ali to ne mozemo shvatiti, sve do onog trenutka dok nam se ne desi velika BOL ... moramo stici do te PREKRETNICE.. desava se svima, neke duse ne zele da se bore, zele da odu... Tacno vidimo kada se dusa predaje, i vristimo, zovemo je nazad,ali ona je odlucila da ide....(kazu da njih ne treba sputavati jer pate jos vise, razapete izmedju dva sveta) druge duse se bore, i kada posle velike boli ili dugotrajne depresije.. telo krene vrtoglavom brzinom da propada, tada se uglavnom jace duse trgnu i shvate da je RADOST - ZIVOT... da je zivot u sitnim radostima i kreatkotrajnim srecama, da ih treba gomilati da sto duze trajemo :))
U jednoj ,,PATNJI,, sam shvatila da ZIVOT TECE I MIMO MOJE ,,BEDE,, nista nije stalo, jedino sto sam na najboljem putu da stanem ja ! NARAVNO DA TO SEBI NISAM MOGLA DA DOZVOLIM :D DEPRESIJE SU NEPOTREBNE I NICEMU NE SLUZE :D

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se