NASMEJANA

06. veljača 2013 ob 01:01 | 37
Pokusavam danima da shvatim smisao zivota.A onda shvatam da svako od nas ima neki svoj zacrtani put i cilj.U tim zacrtanim putevima i ciljevima,prolaze dani,meseci godine ali u mom zivotu stalno lebdi osmeh jednog coveka.Koji je prisutan svakog momenta.Razmisljam cesto o svojoj mladosti koja je bila nesto najlepse...neka secanja koja me stalno vracaju.Svoj zivot bi mozda i promenila ali sada je kasno,mozda bi mogla biti smirenija,u nekim stvarima mudrija,mozda...Toliko je ljudi proslo kroz moj zivot,neki su mi ostali u divnim secanjima,a nekih se ni nesecam vise.Ostali su samo talozi vremena,godisnja doba koja su se smenjivala.A onda posle toliko dugih godina pocela sam da primecujem neke davne zaboravljene stvari.Lepotu kise,sjaj sunca,neciji dodir,nezan poljubac.Pocela sam da primecujem ljubav oko sebe.Shvatila sam da bi covek zaista bio zadovoljan on mora biti slobodan.A ja sam tu slobodu davno izgubila.Sloboda je biti svoj,a ne biti isti kao i drugi.Moja sreca je pocela da se ogleda u sitnim stvarima.Moja sreca je pogled tvoj,ljubavi moja,tvoja beskrajna ljubav koju mi svaki dan pruzas i pokusavas,trudis se da je ja osetim.Tvoj topli glas koji slusam svakoga jutra i ono tvoje DOBRO JUTRO LJUBAVI.VOLIM TE.Znas kada covek u nekom periodu izgubi srecu on pocinje da uziva u tisini.U svojoj samoci.Zahvalna sam ti na spoznaji prave ljubavi,samo ne zelim da budes jos jedno moje secanje,zelim da budes deo moga zivota.Jer samo hrabar covek voli svim srcem..
slika 1487489

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se