OOO BOZE ZASTO SAM BAS TU OSOBU PRIVUKLA U SVOJ ZIVOT

10. rujan 2013 ob 15:09 | 55
Zapitate li se nakada zašto privlačite određene ljude u svoj život? Ako već sebe smatrate osobom koja razume kako Univerzum funkcioniše i ako se trudite da budete pozitivni i u drugima gledate samo njihovu dobru stranu, zašto pobogu privlačite ljude koji, u najmanju ruku, nisu uračunljivi?

Sticajem okolnosti našla sam se u prisustvu osobe koja je najblaže rečeno psihički poremećena i koja stvara netrpeljivost svuda oko sebe, a pošto znam da sam prvenstveno i isključivo ja odgovorna za sve što mi se u životu dešava, logično je da se zapitam zašto sam je privukla? Ako trebam nešto od nje da naučim, šta je to što bih trebala naučiti ? Ako sam je nesvesno privukla šta je to u meni što trebam promeniti da mi se to više ne ponavlja? Roje se pitanja ali odgovora nema.

Nego, na početku ja lepo odlucim da se aktivno fokusiram samo na pozitivnu stranu njene licnosti, što je sa njene strane izazvalo naklonost prema meni, a ja sam se sa druge strane osećala dobro jer sam uspela da se sprijateljim sa osobom koji niko ne voli (konkretno na poslu). I kako to po običaju biva, ona se počela strašno vezivati za mene, do te granice da je počela da me guši (dakle, ona je osoba očajnicki željana pažnje koja se krije iza fasade srećne i zadovljne žene). I onda kako je vreme prolazilo ja počinjem da preispitujem svoju odluku da se družim sa njom jer, verujte mi, počela je strašno da me iscrpljuje i tek tad sam razumela pravo značenje termina “energetski vampirizam”. Njeno posesivno zahtevanje da svaki svoj slobodan trenutak provedem sa njom, uporno insisiranje da joj pričam o svom životu i da sve delim sa njom, zatim zahtevanje da sve radim upravo onako kako ona želi i ako to ne uradim na njen način postaje strašno agresivna i dobija nervne ispade tipa “ti ne znaš da se ponašaš, to ti govorim samo za tvoje dobro, ne možeš to raditi tako, uradi kako ti ja kažem, ja znam šta ti pričam i tako treba da bude, ideš sa mnom večeras jer sam ja sinoć sa tobom izašla, nećemo sesti u taj kafić već u drugi…” i tako u krug, a sve je propraćeno histeričnim vikanjem ili u krajnjem slučaju optuzujućim glasom u kojem nema mesta bilo kojem argumentu, jer ona je uvek u pravu!

Nije trebalo dugo da uvidim zašto je ljudi na poslu ne vole i da shvatim u kakvoj sam zabludi bila, dakle precenila sam se! Moje fokusiranje na pozitivnu stranu njene ličnosti mi i nije baš donelo očekivani ishod. Očekivala sam da će omekšati, da ću je možda uspeti preusmeriti da se zapita zašto ratuje sa celim svetom i sama sa sobom ili da ću joj pomoći da spozna onu stranu svoga bića koju je duboko potisnula a koja je čisto dobro i ništa više, ali… Pitam se da li sam ispala egoist kada sam tako lako odlučila da mogu probuditi one koji duboko spavaju u lažnoj iluziji? Ni sama više ne znam, samo sam sigurna da su moje namere bile čiste, ali ipak nisam postigla apsolutno ništa u cilju da joj pomognem.

Onda kada sam shvatila da od mog pokušaja buđenja nema ništa, počela sam se lagano povlačiti od nje, i to opet sa ciljem da ne postenemo neprijetelji već da budemo kolegice, jer ja se još u priči o bezuslovnoj ljubavi ne mogu pronaći, ma koliko dobro poznavala Zakon Univerzuma. Avaj, to moje povlačenje je kod nje izazvalo potpuno suprotan efekat od očekivanog, jer očigledno nisam bila ni prva ni poslednja osoba koja se na sličan način od nje povukla. To je dovelo do još agresivnijih reakcija tipa male osvete, pakosni komentari, provokacije i otvoreni pozivi za svadju, a mržnja i bes su zamenili masku prijateljstva i preterane privrženosti koju je nosila u proteklom periodu.

E sad ja krećem da postavljam pitanja sama sebi i meni dragim prijateljima, i počinjem da analiziram situaciju u kojoj se nalazim? Znači, sa razlogom sam je privukla u svoj život, ali zašto? Ja zaista ne želim svađu niti o tome razmišljam, mir je ono za čim težim, prema tome kako sam je uopšte privukla? I tako je iskrsavalo mali milion pitanja na koje odgovore i dalje ne znam (možda ćete vi dragi čitaoci pokušati da mi pružite svoje mišljenje ili iskustva u sličnim situacijama).

Ali dobro, šta je tu je, odlučila sam da tražim rešenje, šta sad trebam da uradim da bih smanjila napetu situaciju i neutralisala negativnu energiju među nama? Mozgala sam danima o tome i priznajem, našla sam podršku kod kolega na poslu jer mi je trebala potvrda da sam u pravu što sam se prestala družiti sa njom (očigledan primer moje nesigurnosti, ali šta bih, čovek sam sa svim svojim manama i vrlinama).

I na kraju sam ipak poslušala svoju intuiciju i povukla se tako što sam prestala razgovarati sa njom i počela otvoreno ignorisati sve njene provokacije. Priznajem da to radim delimično zbog sopstvenog mira, a delimično zato što znam da je to izluđuje i neću da joj priuštim zadovoljstvo i nasladu koju dobija nakon još jedne svađe, jer na žalost to je njena hrana za dušu. I tako je sad naš odnos na strogoj distanci što mi u suštini odgovara, kad već ne možemo biti prijateljice. Mada, moram da napomenem da provokacije sa njene strane i dalje traju, jer ona ne odustaje, ali na sreću uspesno je ignorisem i čak se slatko smejem njenom ludilu.

E sad, pitam se gde je u svemu tome moja pouka? Šta sam trebala naučiti ili eventualno preispitati iz ovog spoja Univerzuma? Testirenje moje samokontrole? Da ipak pokušam da pronađem u njoj nešto dobro? Da joj možda ipak pokušam pomoći jer je psihički nestabilna i strašno nesrećna? Ili da je se jednostavno klonem i shvatim sve ovo kao nešto sto je sastavni deo života i izazova na putu do cilja?

Jedno sam sa sigurnošću zaključila, a to je da ne trebam previše analizirati niti preispitivati zašto se odredjene stvari događaju, niti zašto i kako sam ih privukla. Jednostavno trebam sve pustiti kraju i gledati kako da udovoljim sebi i kako da nađem način da se opustim u bilo kojoj situaciji i da se uzdignem iznad svakodnevnih problema, ujedinim sa svojim Unutrašnjim bićem i shvatim da je ipak sve u najboljem redu i da baš tako treba da bude. A mogu reći da sam u tome uspela i da skoro uvek uspem da pronađem način kako da se opustim i priznam sebi da sam, uprkos svemu, srećna osoba.
IZVOR TEKSTA

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se