OSTRVO ZVANO LJUBAV...

15. ožujak 2014 ob 23:12 | 52
slika 1743676
Znate.. jednom sam stigla do tog ostrva zvanog Ljubav.Ali....za malo

Put je bio dugacak i prilicno truckav. Izmorih se presavsi ga i taman kada sam htela da se iskrcam iz barcice na obalu, gledajuci kroz meku, providno-bistru vodu u beli pesak.. ugledah malenu ribicu kako vrludavo ne zureci bas mnogo preplivava samo njoj znane puteve.
Po znacaju i duzini.Vijugajuci, isla je pravo pa cas malo levo, onda opet pravo, pa desno..
uhh odjednom nazad.. zasto?
Ne znam ali kao da se i ona zapita te ponovo okrenu i pravac napred.. pravo pod senku koju je pravilo moje ispruzeno boso stopalo krenuvsi da zagazi u topli plicak.
Uuuuuu.. frk, frk, frk, uzbudi se i uskovitla ribica:
Alloooo, devojcice , gde si to krenula.. i bezi bre, ne pravi mi hlad.. ne stoj izmedju mene i mog Sunca.. Ti si stranac ovde na ovom ostrvu.
Sa tom suknjom od prica i bluzom od snova koje neces odsanjati ovde..
i tom torbom punom.. nesigurnosti, nedobijenih odgovora, dana samoce, nerazumevanja, svadja, neiskustva, uzaludnih verovanja, neostvarenih obecanja, malih sitnih podlih lazi, suza, tudjih ambicija, nepotrebnog osecaja krivice, ugaslog pogleda i mrtvih ociju.
Gde si bre krenula Takva ovde... Kapiras? Kupi pinkle i vozi dalje..
Molim ... rekoh, Nisam te bas najbolje razumela?
Jeli..?? Koji to deo nisi razumela.. rece mi ribica pracnuvsi se.. Onaj deo gde pise da ovo nije tvoje ostrvo i da se tvoje nalazi tamo.. negde..
Hajde mala, brisi dok ne bude tuzno. Ionako se nece na svu srecu pojaviti Onaj sto ne ume da procita nista iz tih tvojih ociju boje meda.
Salis se, rekoh.. On me voli .
Ne voli te... rece ribica pracnuvsi se toliko jako repom da me svu poprska.
Da te voli ne bi te pustio da se sama lomatas ovim truckavim i vodnjikavim putevima do ovog tebi nepoznatog ostrva..
Ni ti njega ne volis. Odavno vec ljubav ne stanuje kod Vas.
Ma nemoj ? Trgoh se .... A sta si ti.. vec sam bila ljuta ... neka sveznajuca ribica.? mozda dobra pa mi kao sada otvaras oci.. i objasnjavas da .....
Daaa, upravo to.. prodera se ribica udarajuci repicem po vodi na sve strane, prekinuvsi me u pola recenice..
Mada i ne moram. Znas ti i sama to vec duze vreme. I ovde nisi dosla zbog ljubavi vec po odgovore.

Ha,ha,ha...A Ti kao znas te odgovore, smejala sam se preglasno dok su mi se oci punile suzama istine.
Odvratna si bre...i lazljiva. lazljiva ribice.. lazljivice.. ljubomorna si i podla.... vredjala sam je sve vise padajuci u ocajanje i sram od svoje razgolicenosti i spoznaje istine od koje sam bezala vec duze vreme.
Doci ce i sve te tvoje opake lazi padaju u vodu.. rekoh promuklim glasom ni sama ne verujuci u to.
Nece doci.... rece ribica, na sta iz mene provali bujica suza.
Placi, placi hehe, manje ces pishkiti. Koja bi ti zensko bilo kada ne bi iscmizdrila svo vreme provedeno sa njim.
Ebo te kako si ruzna dok places, buuuaaaa,
sa tim naduvenim ocima i crvenim nosem.
eh.... A lepo sam ti rekla da se vratis a ti zapela, hoces odgovore.
Hocu, ako ih znas.. daj mi ih ma koliko boleli.
Nema sta ja da ti ih dajem. Sama si dosla do odgovora, zar ne?
Klimnula sam glavom tresuci nos u maramicu dok je Sunce vec pocelo da pravi svoje duge senke.
I sta sada ribice.. upitah je nekako prazna, smesno zarozana terejuci rukom ispred lica malu dosadnu bubicu
Gde da udenem ove godine provedene sa njim..??
U secanja.. kako gde ??
Sarena i lepa kojima ces se vracati sada u pocetku cesce a kasnije po nekada kada ostanes sama sa sobom. Hajde, nastavi dalje svojim putevima dok ne dodjes do svog ostrva.
Ali..ribice...?zaustih..
Nema ..”ali”.. mala, otvori sirom oci i pokusaj da prepoznas.. naucila si valjda nesto iz prethodnog. Moze ti se desiti da se i iskrcas na neko misleci da je ono pravo a ja ne budem tu da te sprecim. Kada ukapiras da si se zeznula za par nautickih milja, dizi sidro i nastavi dalje.. i dalje. .
Molim te.. mozes mi reci gde je to moje ostrvo??
Uh,uh, bas nemas srece.. progovori ribica.
Zaturih ovih dana mesecevu navigaciju negde, tako da ne mogu da ti ga pokazem ali veruj, postoji i budi uporna, strpljiva i nadaj se. Naci ces ga, sigurno. I ne zaboravi sta sam ti rekla..

Stvarno si lik ribice.. Hvala ti i oprosti mi.. za suze i reci...
Ok.. rece.
Nisi ni prva a ni poslednja koja je omasila ostrvo. Dobro more ti zelim i vetrove u ledja.
Pracnu se i odpliva samo njoj znanim putevima.
Poslusah ribicu, povukoh pruzenu nogu nazad.. sedoh na drvenu klupicu malene barcice i nastavih dalje.. trazeci evo jos uvek to moje ostrvo.....Ljubavi.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se