PAMTIMO OSECAJE

04. listopad 2013 ob 00:06 | 71
PAMTIMO OSECAJE
slika 1722037

Da li je moguce izracunati koliko nam je ljudi "proslo" kroz zivot? Koliko njih smo upoznali i zaboravili? Nenormalno mnogo! Ja ih delim na one koji su ostavili nekog traga i na one koji su samo prolaznici. Prolaznici su uglavnom zaboravljeni, ne secam se vise ni gde, a ni kako sam ih srela i upoznala...tek samo da su u jednom trenutku izasli iz mog zivota, neprimetno...
Pamtim one koji su nesto znacili, nesto pametno rekli i uradili, obogatili me i oplemenili svojim prisustvom, a i one koji su me povredili, razocarali i izdali. Ne po svemu recenom i ucinjenom, jer je nemoguce svaku osobu drzati u glavi i secati se svake izgovorene reci , ali pamtim osecaj koji je ostao posle njih. To svi radimo.

Sakupljamo osecaje i tako pamtimo ljude. Po najjacem osecaju koji je u nama neko nekada izazvao, ostaje nam urezan. I onda, kada neku konkretnu osobu sretnemo par godina kasnije, nacin na koji cemo se ponasati prema njoj, da li joj se javljamo i pozdravljamo je ili okrecemo glavu, nema vise veze sa nasim zajednickim lepim ili ruznim trenucima, samo sa tim najjacim osecajem koji je ostao negde zapamcen. U glavi registrovan ili u dusi zabelezen. Zato imamo ljude koje cemo uvek u srcu nositi, ma gde oni bili, a i one koje ne zelimo nikada vise da sretnemo...

Ne znamo mi kako te osobe osecaju nas, kako su nas dozivele i zapamtile, da li smo im nesto znacili ili ne... Ali, ako dodje taj trenutak da se sa nekim posle mnogo godina sretnete slucajno, pogledate u oci i vidite da ono -Mnogo mi je drago da te vidim- nije samo fraza, onda znate da ste ispravni. Da nigde sa tom osobom niste pogresili, da ste i vi njoj nesto lepo doneli, da vas pamti kao nekog dragog i vrednog secanja...

Posebno kada je o muskarcima rec. Tu se vec podela svodi na one koje bi mi volele da ponovo, ne znam iz kog razloga sretnemo i na one koje bi da vise nikada u zivotu ne vidimo. U mom slucaju, vise je onih koje ne da ne zelim, nego prosto ne moram nikada vise da vidim, jer mi susret sa njima nista ne bi znacio, nista ne bi doneo, sem dve sekunde loseg osecaja koje ta osoba sa sobom nosi.
A, opet, naisla mi tako jedna osoba, nekada davno draga, sasvim slucajno... tek da mi ulepsa dan, podigne samopouzdanje, da malo svoje pozitivne energije i malo snage da nastavim da zivim dalje...isto ono sto je uradila pre nekoliko godina, ono po cemu je pamtim i po cemu cu je pamtiti... To vise nisu emocije, secanja, uspomene....samo osecaji! :)


Објавио Samo Zena у 14.48
SAMO ZENA

Komentari 5

moraš se , ako želiš komentirati
nikolinav
nikolinavprije 1 godinu

istina...samo ja mogu nabrojati na prste jedne ruke ljude koje ne pozdravljam...i ne radi se o bivšim ljubavima...nego o ljudima koji su me stvarno povrijedili u životu...ne zato što sam ih voljela...nego su iz čiste zlobe riješili nauditi mojoj obitelji i meni...ee...to ne prolazi...

NASMEJANA
NASMEJANAprije 1 godinu

naravno, nama intuicija uvek govori kakav je ko, taj osecaj koji nam se javli u prvom sekundu treba da poslusamo, nikad ne laze :) Uvek sam znala s kim imam posla ali nisam sebi verovala :)

nikolinav
nikolinavprije 1 godinu

o da...nekako idemo linijom manjeg otpora...ali znaš ona cigla je zakon za takve...

NASMEJANA
NASMEJANAprije 1 godinu

ne mogu naci blog imam preko 700 800 blogova, ali tacno znam sta trazim..
:))

nikolinav
nikolinavprije 1 godinu

haha...e je si aktivna bila...svih ovih godina...svaka čast...

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se