Rec, dve o njemu...

10. veljača 2014 ob 00:37 | 61
Ne, nije ovo jos jedna poema.
Niti reci srecno zaljubljene zene, sto u sreci svojoj izgubila je osecaj za realnost.
Ovo je samo nekoliko, iskrenih reci o njemu.

On je moj mali, veliki.

Covek, kao svi, od krvi i mesa. Sa svim svojim vrlinama i manama.

Pametnica moja, a tako skroman. Dve osobine koje su me odmah privukle. Vrline koje me svakim danom sve vise privlace.
Volim sto ih poseduje.

Mane, ah i njih sam posle upoznala. I tad, jos vise shvatila koliko mi znaci.
One su deo njega. I tu su da me ponekad iznerviraju, pak ponekad samo slatko da me nasmeju. Jer na kraju, uvek padnu u senu neceg jaceg. Neceg vaznijeg.

Njegov glas, uvek odagna sve nedace ruznog dana.

Zagrljaj njegov, moj stit. Jak! On u sebi krije svu sigurnost ovog sveta, ipak krhk. Nezan i topao samo za mene.
Pun ljubavi i pozude.

Njegov pogled. Neopisiv.

Vesto se, sa slobodom mogu reci, iza najlepsih trepusa skriva.
I sa neopisivih daljina, u ogromnim guzvama, uvek nadje put do mene. Toplinom svojom da pomiluje me

Na kraju, ponovicu jos jednom. Ne, nije on nestvaran, niti ga ja uzdizem medj' zvezde.

On je samo covek koji iskreno, prihvata i voli mene.
slika 1707880

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se