SVAKI ZIVOT IMA SVOJU LJUBAVNU PRICU

28. studeni 2013 ob 22:39 | 75
slika 1754232

Jednom, ne tako davno živeo je jedan čovek u svom malenom svetu, okruženom onako kako je on želeo da ga stvori za sebe.

Voleo je ljude oko sebe i oni su njega voleli, radovali mu se, i skoro svi koji su ga poznavali želeli su da razmene koju reč sa njime...

Imao je on i svoje ljubavi u životu i voleo je i bio voljen. Toliko voljen, da ga one i sada pamte..

Ali ne ide sve u životu onako kako zamisliš. Tu si sa ljudima, svaki dan, okružen pažnjom, ali ti ostaje u srcu neka praznina, koju godinama pokušavaš da popuniš... I misliš, da ćeš baš ovog dana uspeti ... “Da od života napraviš radost i nadaš se da je došao dan, tvoj dan". Ali dani prolaze, a praznina ostaje, ostaje nepopunjena ... I čovek se povlači u sebe i tone u nekom svom svetu..

Godine su prolazile, a čovek je čekao da mu se pojavi neka nova ljubav i popuni mu prazno srce... Čekajući je ostareo, kose su mu postale sede, izraz lica, ostao onakav kakav je bio davno... Njegova prava ljubav se nije pojavila. I svaki dan i svaki čas, kao da je tu svoju ljubav, čekao na svom pragu. Na pragu svog života. Tužno lice čoveka umivale su kapi kiše koje su se slivale niz njegove obraze i utapale sa suzama...

Jednog dana, na vratima mu se je pojavio jedan odrpani prosjak… “Čovek mu je poklonio prsten koji je čuvao godinama za svoju ljubav. Prosjak ga je upitao, zašto to radi ? “Zato što znam da se ta ljubav koju godinama čekam i kojoj je bio namenjen ovaj prsten nikada neće pojaviti. Toliko godina sedim na ovom pragu i tek danas sam shvatio da je moja sreća umrla... Uzmi ovaj prsten, prodaj ga, živećeš neko vreme od njega..ja sam živeo sa ovim prstenom godinama... Čovek se okrenuo, ušao u kuću, zatvorio vrata i neki kažu da ga više nikada nisu videli ...... Priča se da je otišao daleko, daleko od svog kućnog praga i da u nekim dalekim zemljama, sa slamnjemim šeširom na glavi sedi ispred kuće u divljini i zajedno sa kišom isplakuje svoj život.

Zato ti koji ovo budeš čitao upitaj sebe, da li si pronašao svoju ljubav? Ako jesi, čuvaj je i zalivaj, ljubav je osetljivija od svih biljaka koje kroz život negujemo. Ali za uzvrat traži, bar malo parče poštovanja i razumevanja. I biće ti dobro u životu. Kad pogledaš u vedro nebo, ugledaćeš mnoštvo zvezda. Te zvezde nisu slučajno na nebu. One su na njemu da te podsete da svakog dana trebaš da jednu pokloniš svojoj ljubavi, a da istog dana jednu dobiješ i ti... Ta zvezda u tvojoj ruci, darivana od tvoje ljubavi ima sjaj koji ti pokazuje pute kako se ljubav čuva. I onaj potok koji teče, ne teče slučajno. Svaka kap vode iz potoka koju ti draga osoba, stavi na lice ispisuje reči najlepših ljubavnih priča. I ona pahulja snega koja leluja sa neba i padne ti na lice nije obična pahulja Kada ti je draga osoba, ukloni svojim prstima sa lica, ona postaje pahulja ljubavi vaše.

Upamti, da svaki život ima svoju ljubavnu priču. I ne dozvoli da se ona jednom ispriča i kao svitak starog papira odloži u neku prašnjavu policu. Upravo ti si ta osoba, koja trebaš da napišeš ,,ljubavnu priču,, koja ostaje večna.

Znam da možeš – Želiš li ?

Komentari 6

moraš se , ako želiš komentirati
plemeniti001
plemeniti001prije 3 godine

Hajde..da naši životi pišu ljubavnu priću....imenima našim....

NASMEJANA
NASMEJANAprije 3 godine

hajde... ja svoju vec godinu dana ispisujem ....

plemeniti001
plemeniti001prije 3 godine

Ja svoju živin....dišen....

NASMEJANA
NASMEJANAprije 3 godine

SVAKA CAST ! :))

romanticna
romanticnaprije 3 godine

prelepo......svaki komentar je izlisan

NASMEJANA
NASMEJANAprije 3 godine

Zahvaljujem :))

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se