,,TISINE,, MESA SELIMOVIC

17. studeni 2012 ob 09:28 | 33
Neću da joj pomognem, neka je sama..
to je i smisao ove igre u kojoj se uspostavlja naš odnos.
Pomalo sam nadmoćan, jer vidim da se ne brani, ali
osećam da nije slučajno stala na moj put: nešto će se desiti među nama.
Čini mi se da to znamo i ona i ja, tražimo se i čekamo.
I uvek sve odgađamo, kao u strahu od rešenja.
Sve je tu moguće, sve je pred nama.mogućnost, cvetanje, prostranstvo želje.
A kad pređemo tu granicu, naći ćemo se na čvrstom tlu
tačno određenog odnosa i obaveza kojih se bojim.
Samo ona i ja, u uskom kavezu mogućih nežnosti, omeđeni
sobom i osećanjima koja bi se mogla zaviti, ili
koja bismo pokazivali da ne bude sasvim mučno.
Samo ona i ja, bez svetla, bez neomeđenih širina,
koje nas draže kao mogućnost…
I ne znam šta je jače, šta je važnije, i zato se ispitujemo i čekamo.
Bez ikakve logike, dirnut sam što osećam da sam joj potreban i
što me gleda drukčije nego ikoga drugog, a baš toga se bojim.
Žao bi mi bilo da joj nanesem bol, a sigurno bi tako bilo. Ili vrlo verovatno.
Užasavaju me obaveze, mogle bi da budu mučne, a privlači me što ih ona nudi.
To rađa nadmoćnost, koja može da bude surova, ali i velikodušna: cuvam se i jednog i drugog…

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se