za mene od..

15. studeni 2012 ob 16:03 | 32
"Ne znam gde je, ni s kim je
Ni kako dalje sad.
Ali od njega otetog postajem izgubljena…"


Ovo su tvoje reci, ispisane jednom prilikom...
Ne znam da l' iz srca ili iz glave
Ili se tako nosis sa mojom lirikom.
Pravog odgovora u stvari nemas.
Lakse je na papiru prevariti stvarnost.
Drugacije ne znas, ne smes, nesto te koci
Olovka i prazna hartija nemaju oci.
Po belilu ispred sebe prosipas tuzne misli.
Pravdas sebe, da bi tebi bilo lakse.
Nisi kriva sto smo dosli dovde, sto je kraj?
Ako nisi, zasto onda molis za oprostaj ?!
Delujes slomljeno, iskreno, a znam da je poza.
Samo pazljivo probrane reci…
Uvek ti je isla proza.
Gde smo mi, na sta se u stvari svodi sve?
Da li je uopste i bilo nas?
Samo molim te, reci mi u oci
Ne trazi ponovo u olovci spas!
Kazes: “Ne mogu u lice, pocecu da placem”
a nisi ni svesna ili ne zelis da shvatis
olovkom seces jace nego macem!
U daljem tekstu spominjes retke trenutke radosti.
Ako se to i moze nazvati srecom.
Da postedim sebe patetike i slicnih gadosti
ovo pismo upoznacu sa svecom…

slika 1345579

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se