Zašto se cenjkamo sa prošlošću

15. veljača 2014 ob 18:52 | 36
Šta bi se dogodilo da smo ipak raskinuli veridbu one večeri, da nismo napustili studije prava, da smo se odlučili za dete kad je za to bilo prilike...
slika 1419252

zasto_se_cenjkamo_sa_prosloscu
Kako je moglo biti, šta je moglo drugačije da se desi, šta ste vi mogli drugačije da uradite, kakav bi bio ishod, „šta bi bilo kad bi bilo", sve su to pravi primeri onoga što klinički psiholog Suzan Lešmen naziva „cenjkanjem s prošlošću", a u analizi procesa žaljenja tumači kao jedan od nivoa.

Zašto to radimo i šta je posledica preduge usredsređenosti na takva pitanja? Suzan objašnjava da celokupan niz događaja u životu određuje našu poziciju u sadašnjosti. Bilo da smo nailazili na otvorena ili zatvorena vrata, da smo donosili ispravne ili neispravne odluke, sve to zajedno doprinosi onome šta smo i ko smo danas.

Međutim, kada se nađemo u teškim situacijama, kada "ne znamo" gde se trenutno nalazimo, obično pogledamo u prošlost s kajanjem i žaljenjem za propuštenim prilikama, izgubljenim odnosima i situacijama iz kojih nismo izašli kao pobednici. Važno je da tada shvatimo da, zapravo, žalimo za onim što MI mislimo da BI se dogodilo.

Proces je, bez sumnje, važan jer dok fantaziramo o drugačijem ishodu, mi pokušavamo da promenimo realan doživljaj i time - makar na kratko - predahnemo od bolnog podsećanja na grešku. Ne treba dugo ostati u tom osećaju. Napravili smo izbor kakav smo napravili, postali smo to što smo. U sadašnjosti, realnost je realnost i gubitak je gubitak i ništa u ne može da izmeni to što se sad "cenjkamo" sa sopstvenim postupcima u prošlosti.

Cenjkanje sa prošlošću je, dakle, vrsta prve pomoći i zahvaljujući njoj će nam trenutno biti bolje, ali ako predugo ostanemo na tom stepenu žaljenja, nećemo uspeti da krenemo dalje. A kada to i učinimo, stvarnost će nam izgledati još gora nego što zapravo jeste.

Komentari 2

moraš se , ako želiš komentirati
romanticna
romanticnaprije 2 godine

"sta bi bilo kad bi bilo"....ceita tema koja nas baca u razmisljanje. Korak napred..korak nazad..i kad god pozelimo da se setimo neceg sto je bio nas cilj u kome nismo uspeli, dobro nam je da bar u mislima napravimo neki novi scenario dogadjaja, i promenimo tok stvari. Ovo me podseti na nesto sto sam skoro procitala a kaze...: Kad god sam sama, moja najbolji prijatelj PROSLOST je uvek tu da mi pravi drustvo"...smeskice kiiss:))

NASMEJANA
NASMEJANAprije 2 godine

hvala na komentaru.. sjajn je :))
vec vise meseci nemam ni vremena da se cujem sama sa sobom i da se malo vratim na to.. sta bi bilo... kad bi bilo... ostavila sam tu mene iz proslosti u toj dimenziji i idem ka necem novom... bas mi je potrebno da malo predahnem i da s prizovem.. ne nisam se izgubila, nego vise od godinu dana nisam se onako zadyubiula u sebe... sve nemam vremena i sve se dajem drugima na ustrb sebe.. moram to da menjam inace .. cu se otudjiti od mene :))))

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se