ZNAKOVI PORED PUTA...

04. listopad 2013 ob 00:57 | 89
Znakovi pored puta...

slika 1672534

Zaboravite sve sto ste do sada naucile o muskarcima, cule od drugih, dozivele...Nisu svi isti, kao sto ni mi nismo sve iste. Zar ne?

Svaki je drugaciji. Svaki ima svoju pricu. Ne sudite im samo zato sto je ne znate. Ne osudjujte ih, ne donosite prevremene zakljucke, a jos manje odluke zbog kojih cete se nekada mozda i pokajati.

Samo slusajte sebe, svoju dusu i sta vam ona govori, jer oni nece govoriti...nece nikada govoriti onako opsirno, srceparajuce-emotivno., nece nikada objasnjavati i rasclanjivati... To im valjda nije u prirodi... Ali onda kada govore, i to malo sto govore, onda ih pazljivo slusajte. I neke reci samo bukvalno shvatite, ne trazite uvek dvosmislenost i provokacije izmedju redova, ne osudjujte previse. Jer, razloge samo oni znaju. Ako ih ti razlozi bole, vi ih nikada necete saznati. To tako ide.

Nikada necete saznati direktno od njih, a ponajmanje ne detaljno sa obrazlozenjem, onako kako je to nama potrebno. Ali, ako vam je dovoljno stalo, uvek ce vam se reci samo, na neki neposredan nacin, slucajno ili namerno.. Bice uvek znakova koji ce vam pokazati put. I to ce opet biti samo reci, mozda price, prepricavanja i ogovaranja...I bice direktne i hladne i bolece vas... Zato, ne tumacite njih. Tumacite svoje osecaje.

Ja sam bar od onih "nepogresivo" osecajno-romanticnih, sladunjavo-emotivnih, ocajno-nepopravljivih, od onih koje tumace poglede,zagrljaje, poljupce i dodire, pa od toga stvaruju osecaje. I volim sto sam takva. Volim sto sam rekla sve sto sam osecala, volim sto sam rekla kako sam ja sve to dozivela, a volim i sto sam volela...A opet sam ostala nedorecena, i to za to "volim"...samo za to... Pa, sta god bilo ili ne bilo dalje... Postojala moja i njegova prica stvarno ili samo u mojoj ludoj glavi...

Slusajte sebe, svoje unutrasnji mir i nemire. Recite im uvek sve sto imate, zelite i osecate. Bicete povredjene, znam, ali bolje je tako. Zato sto cete tu bol lakse preziveti kada znate da ste uradile ono sto je do vas i dale sve od sebe, da ste rekle i objasnile sve sto ste imale reci. Cutanje mnogo vise boli, ubija i nekako ne prodje nikada. Sto bih se pitala sta bi bilo da sa ovo ili ono uradila ili rekla? Ne zelim da se pitam, zelim da znam... zasluzila sam da znam...


SAMO ZENA

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se