Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

Senka proslosti.....

10. listopad 2014 ob 00:05 | 127
Četvrtak, 26 Srpanj 2012 u 00:41

Jelena je ustala sa stolice i dobrano protegla svoje umorno telo, razmisljajuci kako jos mora pozavrsavati neke poslove pre nego opet sedne da radi na svojoj prezentaciji koju je spremala za simpozijum hirurga u Berlinu....Ostalo joj je jos malo vremena, a zelela je da svoje kolege iz celog sveta upozna sa najnovijim dostignucima u oblasti mikrohirurgije na institutu u kome ona radi.... ``Majkic, stigla sam`` iz razmisljanja je prenuo glas njene cerke Mie....Taman je htela da joj kaze da je vecera ceka na stolu, kada je u dnevni boravak usla Mia i rekla: ``mama, nece ti smetati, veceras sam zamolila profesora Ivana da pripreme odrzimo ovde kod mene, znas....preumorna sam bila da idem do njega, a kako je profesor veceras imao cas samo samnom, nije mu smetalo da on dodje ovde... mama, ovo je profesor Ivan, covek koji toliko dobro poznaje matematiku da nema sanse da tvoja cerka ne polozi prijemni.....profesore, ovo je moja stroga mama koja je sve ucinila da ne pozelim studirati medicinu, ali ja je ipak volim najvise na svetu``, brbljala je Mia kao navijena..... Ivanova ruka je ostala da lebdi u vazduhu dok je Jelena, bledja od svake smrti sa kojom se susretala radeci u bolnici kao hirurg, nemo posmatrala to lice mladog coveka kao da je videla avet.... Trgao je Miin glas: ``mama, jesi li dobro``??? ``Jesam``, jedva je prosaputala, a onda se nekako pribrala i prihvatila ispruzenu Ivanovu ruku: ``da, ja sam Miina mama, ne, nece smetati da ovde vezbate....izvinite me, moram nesto obaviti``....nesigurnim koracima usla je u radnu sobu i naslonila se na zid....disala je tesko, plasila se da ce se mozda cuti u dnevnom boravku koliko, skoro hropce od tezine daha do koga je jedva dolazila.....Boze, nemoguce je to...samo mi se ucinilo....postoje slicni ljudi....ne, ne....nedovoljno svetlosti u dnevnom boravku je doprinelo da mi se ucini njegov lik....moram jos jednom pogledati, moram se uveriti....smiri se Jelena, ti si uvek bila smirena i pribrana osoba....moram otici u Miinu sobu i dobro osmotriti to lice....
Tiho je, jos uvek nesigurna u sebe, pokucala na vrata i uz smuseno izvinjenje sto ih prekida, upitala da li gospodin zeli neko pice ili kafu da mu donese.....Miia je resavala neki zadatak, a Ivan je podigao pogled sa otvorenog fotoalbuma koji je ocigledno dosadjujuci se, razgledao....dobro mu je videla lice, nasmesio se, blistavo beli zubi i zelene oci koje se smeju zajedno sa usnama, gotovo su izazvale krik u Jeleninom glasu...ugusila ga je stavljajuci ruku preko usta....Bilo je toliko ocigledno da nesto nije u redu sa njom da je sada i Ivan zabrinuto upitao da li joj je dobro....``Sve je u redu``, brzo je prosaputala i pobegla u kuhinju....Opet se naslonila na vrata kuhinje i skoro zaplakala: boze, on je.....moj sin....ne moze biti greska....to je on, toliko lici na Mirka, sigurna sam....ma ne, nije to on...ne moze biti, zaboravila sam kako izgleda i Mirko, a dete nisam videla ni kada sam ga rodila, nisam htela, nisam zelela...ne, to nije bilo ono sto sam tada htela, desilo se....a tek sam pocela studirati....bila sam mlada...htela sam da zivim, htela sam karijeru....raskinula sam sa Mirkom....a da mu nisam ni rekla da sam trudna....zelela sam samo sto pre da se resim deteta....kako to sada....odakle je stigao....proslost, proslost, proslost....zar nesto sto se zove proslost moze biti sadasnjost....boze, ja ludim....sta cu....on je....zelim li da to bude on....ne, ne....ja imam porodicu, imam muza, imam kcer koju sam strogo vaspitala i naucila je da se cuva svih zamki u koje bi mogla upasti, posebno sam joj skretala paznju na mogucu nezeljenu trudnocu i koliko ona moze da joj upropasti zivot...uvek se smejala kada sam joj o tome pricala....boze, kada bi samo znala....i kako bas moja Mia da nadje njega, profesor koji sprema buduce studente za prijemni....boze, on je odrastao covek, zavrsio je fakultet.....on, moj sin....sigurna sam da je to on....kako cu znati....sta da ga pitam....ne zna ni on, sigurna sam....niko ne zna....porodila sam se sama....te godine nisam ni odlazila kuci...mojim roditeljima sam govorila da moram puno uciti...bila sam mrsava i nosila uvek siroke haljine i trudnoca se nije primecivala....boze, bila je to noc strave i uzasa, vikend....cimerka je otisla kuci....imale smo prazan stan....sam bog mi je pomogao da porodjaj pocne u petak na noc....da bio je novembar mesec....bila sam uplasena, ali odlucna....samo da se oslobodim tereta....relativno lako sam ga rodila...toliko snage sam imala da presecem pupcanu vrpcu sama....plakao je, nisam se obzirala, zelela sam da ucuti....nije prestajao....pogledala sam, bio je decak, bio je ruzan, sluzav...ne, ne zelim ga....necu to dete.....
Drhtavim rukama Jelena je unela kafu i sok u sobu.....``Majkic, skoro sam sigurna da ce moj prijemni proci u najboljem redu....mislim da vise ne moram uzimati casove, tako da ce profesor konacno da se oslobodi mene``, mlela je Mia kao i obicno jer je bila izuzetna pricljivica....Jelena je jedva slusala, ali je ipak smogla snage i upitala sta misli o toj konstataciji profesor: ``O da, vasa kcerka je vec imala odlicno znanje i ovi dodatni casovi su joj samo pomogli da bude sigurna u njega....svakako, ukoliko bude jos potrebno, evo moje vizitkarte, mozete me pozvati, rado cu joj pomoci uvek``.....Da li je zelela da ga vidi jos neki put....o ne, samo neka ode, sto pre....zaboravice ovo vece i sve ce biti kao ranije....otputovace u Nemacku, a kada se vrati, oticice porodicno na more i odmoriti se od svih stresova..... Ljubazno se zahvalila profesoru na lepom misljenju o njenoj kcerci i izasla iz sobe.....
Uskoro je stigao i Nebojsa, njen muz....bila je odsutna, skoro da nije progovorila ni rec....bilo mu je neobicno da je Jelena toliko cutljiva, ali nije insistirao....vecerali su skoro u tisini.....Uskoro su otisli na spavanje....Jelena se trudila da utomi svoje uzdahe i lezi koliko god je to moguce mirno kako Nebojsa ne bi primetio da se sa njom nesto dogadja....ali nije uspevala....zelela je da barem on zaspi....U jednom trenutku je pitao: ``da li je sve u redu, cudna si mi veceras Jelena``....``Da, sve je u redu....spavaj, samo sam jako umorna``.....jedna suza joj je skliznula niz lice....``jesam li luda, sta je meni, to dete i nije moje dete, ja sam ga samo rodila, cim sam mogla da ustanem, umotala sam ga u peskir i cebe i odnela ispred jednog ulaza u zgradu....niko me nije video, bilo je tri sata ujutru...mrtva novembarska noc, nisam imala srca da ga ostavim na ulici....znam da je preziveo jer je kasnije na vestima bilo da je pronadjena beba i da je zbrinuta u bolnici...., osecanja su mi tada bila pomesana, bila sam i srecna i nesrecna....nekako sam ipak vise bila srecna jer zivi, ne smeta mi...neka zivi samo ne samnom...mislila sam tada, da li i sada tako mislim....o boze....sta cu....Nebojsi, kao niti bilo kome ikada nisam rekla za to....to je moja tajna iz proslosti koja ne sme biti otkrivena``......Jutro je uveliko smenjivalo noc....Jelena nije zaspala ni jednog trenutka....tamni podocnjaci ispod ociju govorili su njenom muzu da se ipak nesto krupno dogadja sa njegovom suprugom....Nije je pitao nista....morao je krenuti na posao....za razliku od Jelene, on je zavrsio elektrotehnicki fakultet i radio je u jednoj firmi kao inzenjer bez ikakve zelje da ``juri``karijeru....Kada je upoznao Jelenu, zeleo je da se ozeni njome, da imaju puno dece i da svaki vikend idu negde na izlet....Jelena nije zelela vise da radja posle Mie, a on je tako zeleo makar jos jedno dete, verovao je da bi bio sin....Jelenin posao je iziskivao njeno cesto otsustvovanje od kuce tako da retki zajednicki vikendi su uglavnom provodjeni kod kuce, kada je Jelena, po prirodi pedantna, vrsila generalno sredjivanje stana....Voleo je Jelenu ma koliko mu nisu odgovarale njene ambicije u poslu, nekako je osecao da je to jedina zena sa kojom moze provesti svoj zivot, a Mia mu je bila ceo svet....Otisao je zabrinut....Oko deset sati je pozvao Jelenu jer je morao da se uveri da li je dobro....telefon je dugo zvonio....kada je vec pomislio da se nece javiti, zacuo je placljiv glas svoje zene: ``molim``....``Jelena, zvoni telefon do kraja, nesto se dogadja, moras mi reci, da nisi bolesna, da nije nesto sa Miom....molim te Jelena nemoj me drzati u neizvesnosti, poznajem te dobro.....reci mi odmah jer vise ne mogu nagadjati sta je to sto te je toliko potreslo da nocas uopste nisi spavala``....``Nista, rekla sam ti, samo sam umorna....ova prezentacija mi toliko oduzima snage``, skoro grubo mu je odgovorila......, a onda se slomila....pocela je glasno da place....Nije znao sta da joj kaze....``Dolazim``, rekao je i prekinuo vezu....pozvao je Miu na mobilni, ona je jos spavala....``Tatin leptiricu, izvini sto te budim....mami nesto nije dobro, budi sa njom dok ja ne stignem``....Mia je, uplasena i sanjiva uletela u radnu sobu svoje majke i zatekla je u suzama sa otecenim kapcima....zbunjena, uhvatila je za ruke i nezno upitala sta joj se desava....Jelena je i dalje plakala....i odmahivala glavom....U jednom trenutku Mia je podigla pogled prema majcinom licu i skoro bleda upitala majku da nije sinosnja poseta onog mladog profesora izazvala u njoj toliko emocija.....majka je jos jace pocela plakati.....``Mama, moras mi reci....i sinoc si bila zbunjena....da nisi....pa nisi valjda....o boze, ne smem to ni izgovoriti....ne, to je nemoguce....zar tatu da prevaris...., kako to da Ivan nije nicim dao do znanja da se poznajete``.....``Ko je Ivan``, zacuo se iza njih Nebojsin glas...bio je sokiran...o cemu pricaju....Mia je bila skamenjena, Jelena je i dalje plakala i odmahivala glavom....nije mogla progovoriti....bojala se da ce se onesvestiti....Nebojsa je doneo casu vode i tabletu za smirenje....Strpljivo je cekao da tableta deluje....Zamolio je Miu da mu isprica sta zna o Ivanu....Sada je i Mia odmahivala glavom....uplasio se za nju....u jednom trenutku je pomislio da su njih dve u ljubavnom trouglu sa istom osobom.....``O boze, da li se rusi moj svet.....sta je ovo``....tog trenutka Jelena je progovorila....``senka proslosti....pojavila se moja senka proslosti, neda mi mira...moram biti sigurna...moram znati....svejedno mi je da li ces me mrzeti, da li ces me ostaviti....svejedno mi je da li cu biti postovana profesorka hirurgije....svejedno mi je, samo da prestane ova bol u grudima....moram znati``....``Sta moras znati``, sada je nestrpljivo pitao Nebojsa....``Jelena, ispricaj mi polako sve sto moras znati, zajedno cemo traziti odgovore, nemoj me sklanjati od sebe....mozda ti mogu pomoci....zelim ti pomoci kao sto to cinim celog zivota, Jelena``....
Prestala je plakati....ustala je...pogledala ih oboje kao avet bleda i tiho rekla: ``sinoc je ovde bio moj sin....Ivan, Miin profesor je moj sin....dete koje sam rodila kao studentkinja, dete kojem nisam dala mogucnost da me zove majkom....dete koje sam zelela da zaboravim, ali nisam uspela, nikada ga nisam zaboravila....nisam htela posle Mie roditi jos jedno dete jer sam se plasila da cu roditi sina, a ja sam sina vec imala.....ne, drugi sin nije mogao zauzeti njegovo mesto....ja sam se nadala, ja sam podsvesno zelela da nadjem mog sina....jedinog....Mia ga je dovela, to je prst sudbine....moram ga potraziti...moram uraditi DNK iako znam....ali moram biti sigurna....zelim mu reci koliko sam bila sebicna tada dok mi je pod srcem rastao...zelim da znam koliko sam mu nedostajala....koliko sam mu bola nanela....molim te, ne mrzi me makar ti....znam da Ivan hoce....ali, nemam opravdanja....svejedno....volela bih da me ne mrzis...oticicu odavde...moram....ne mogu tvoj prezir da podnesem jer znam koliko ti volis decu....`` zacutala je... tisina u sobi koja je zavladala nakon Jeleninog monologa bila je teza od smrti....Nebojsa se prvi pribrao....prisao joj, uhvatio je za ruku i rekao: ``ne ides ti nikuda, ti si moja ljubav, ti si moje sve....obecao sam ti da cu ti pomoci....zelim to....zelim da budem zajedno sa tobom kada budes pricala svom sinu pricu o svojoj nepromisljenosti, zelim te zastiti od eventualnog njegovog prezira....znas da na to ima pravo....zelim te sacuvati za nasu Miu....znas da i na to imamo pravo Mia i ja....volim te Jelena, ti nisi sama....zajedno cemo upoznati tvoga sina.....Bledi osmeh na Jeleninom licu govorio je da je konacno skinula ogroman teret sa svojih pleca....strasnu tajnu saopstila je svojim najmilijima u najcudnijim okolnostima....i nista se nije promenilo i sve se promenilo....Cvrsto zagrljeni, posli su zajedno da potraze senku proslosti....
By nekakva

Komentari 12

moraš se , ako želiš komentirati
Dzeki2
Dzeki2prije 2 godine

divim se ljudima koji citaju blogove duze od pola metra:))
a zar ti nije lakse da mi to ispricas uz kafu :)) samo predlazem nemoj odma se ljutish :))

croww
crowwprije 2 godine

dzeki bre koj ti kurac jbt,neka pise zena ja volim da citam...sestro,sledeci neka bude jos duzi,od dugackog glava ne boli...)))

nekakva
nekakvaprije 2 godine

ne moras citati....ne ljutim se....iskreno.....price koje pisem su izmisljene....dakle....nemaju dodirnih tacaka sa stvarnoscu....makar ja stvarni dogadjaj nisam koristila za moju pricu....priznajem....tesko bih to umela uobliciti u pricu uzivo....nisam vicna tome.....

nekakva
nekakvaprije 2 godine

hvala na citanju....ovo su stare price....vec su objavljivane....postavljam ih ovde dok ne upoznam ``sredinu``.....ko voli citati neka cita...ko ne voli....neka me preskoci....inace, slazem se sa tobom sto se duzine tice.....haha...pozzzzzz....

Dzeki2
Dzeki2prije 2 godine

ma ti si moja prijateljica i razumeces mene, ja matoro chichishte tolko me trese ona parkinsonova boljka da mi stalno spadaju naocare.. :))

nekakva
nekakvaprije 2 godine

onda za tebe objavljujem samo kratke forme.....

Dzeki2
Dzeki2prije 2 godine

cmok :))

nekakva
nekakvaprije 2 godine

takodje...

nikolinav
nikolinavprije 2 godine

ma tko smo mi da sudimo!!!! I normalno je da obitelj bude podrška, a ne sudac...zato mi se sviđa završetak bloga...a obrazovanje...stvarno nema puno uticaja na ljudske osobine..način ponašanja pojedinca više ovisi od sredine u kojoj živi, nego od stupnja obrazovanja..

nekakva
nekakvaprije 2 godine

ma pametnica si ti.....to i jeste sustina moje price.....hvala ti...

nikolinav
nikolinavprije 2 godine

život donosi razne situacije...ponekad naša psiha ne može pratiti sve ono što se dešava u našem životu..pa dolazi i do ovakvih situacija...mogu samo reći da je jelena dobra osoba, a muž i kćerka dvoje ljudi koji je vole...i njihov gest pomoći oko pronalaženja njenog sina, sasvim je normalan...na žalost, jako malo ljudi normalno postupa u ovakvim životnim situacijama..

nekakva
nekakvaprije 2 godine

znam, zato i jesam likove oplemenila....dala im osobine kakve bi u stvarnosti trebalo da imamo svi....na zalost od krvi smo i mesa....i cesto reagujemo ``na prvu``....kasnije se kajemo.....mojoj junakinji sam namerno ``dodelila`` zvanje vrhunskog strucnjaka u medicini....upravo da bih napravila komparaciju izmedju hrabrosti da se suocis sa zivotnim situacijama i stepena obrazovanja....rukovodeci se onom cinjenicom da znanje osloboadja od straha....to, svakako nije istina....covek je najcesce egoisticno bice.....

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se