Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

Prerada mesa – kućna varijanta

09. ožujak 2014 ob 20:58 | 108
Svako malo neko vam ispriča ružnu priču o načinu na koji se prave mesni proizvodi koje kupujemo u prodavnicama. Ili se priča tiče toga kako se čuvaju kad već dođu u prodavnicu. Sigurno ste bar jednom čuli da se menjaju datumi upotrebljivosti hrane. Ali, posle kratke opreznosti, svi se ponovo vraćamo u nezaštićeni i ne baš lepi potrošački svet.
A ovakve priče su uvek povod da stariji krenu u raspredanje o tome kako je nekad bilo. Da se ne lažemo, od toga kako je nekad bilo nema velike koristi i to se u skorije vreme neće vratiti. Gluposti su kako sad nema takvih majstora, što mnogi vole da potenciraju. Nema toga što čovek ne može da nauči, ali danas za to nema uslova. Nećeti sigurno u hodniku solitera čuvati svinju, a onda je 29. novembra lišiti života, pa pozvati komšije u pomoć, da počne prerada mesa i spravljanje raznih đakonija. Danas jednostavno mnogo manji broj ljudi nekogo nekad ima uslova za to. Ali ko ih ima, mogao bi da se oproba. Prerada mesa je težak posao, dug posao, manje ili više isplativ, ali su rezultati rada mnogo dobri, to jest ukusni.
Uz sve poštovanje prema vegetarijancima, konzumiranje mesa je imalo važan udeo u evoluciji čoveka. Nije sporno, može se preživeti i bez njega, pa svako može da izabere. Proteini, masti, vitamini A i B, fosfor, cink, gvožđe – sve se ovo nalazi u mesu i sve je ovo potrebno za normalan rad organizma. Sveže meso se može čuvati do dva , ali nam prerada mesa omogućava da ga sačuvamo mnogo duže, a da uz to bude i daleko ukusnije.
Na bivši Dan republike...
Oni koji ispunjavaju prostorne i ostale „tehničke“ uslove, poput posedovanja kakve-takve pušnice, tada mogu da stupe na scenu. Prerada mesa u domaćinstvima se najčešće zbiva početkom zime, zbog toga što je potrebno da se temperatura spusti, kako bi se izbeglo kvarenje mesa. Nekada je nezvanični početak svinjokolja bio pomenuti 29. novembar i Dan republike.
U nas se prerada mesa obavlja na mnogo različitih načina i ne može se reći šta je najbolje. Svakako da se najčešće susrećemo sa sušenim mesom iz domaće radinosti. Dakle, meso se seče na komade, usoli se, odstoji i onda se suži, na promaji ili dimu. E, sad, u zavisnosti od podneblja razlikuju se i načini sušenja. Negde se to radi mnogo, mnogo dugo, sa malo vatre, a više dima i vazduha, a negde su ljudi nestrpljiviji i suše meso kratko, na višim temperaturama. Različiti postupci daju i različite ukuse. Podrazumeva se da će zastupnici svake škole mišljenja tvrditi da je njihov način najbolji.
Koliko samo vrsta domaćih kobasica se sprema kod nas u domaćoj radinosti. To je čitav spektar ukusa koji se dobijaju iz nekoliko raličitih načina pripreme i iz mnogo različitih recepata. Kulen je čuveni predstavnik melevenog mesa u crevu. Dakle, za ovaj poduhvat je već potrebna i mašna za mlevenje. Kobasice mogu biti i sirove i sušene. Hrenovke, kranjske, lovačke, slaninske i kakve sve ne. I svako ima svoj recept i svoj tajni sastojak.
Više informacija o temi prerade mesa pogledajte na sledećem linku.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se