POSLIJE TE NOCI, MAJKA JE OTISLA.

16. ožujak 2012 ob 23:16 | 41
Ne zelim da pricam o toj noci, ne zato sto je toliko losa, vec sto je mnogo slicna svim drugim nocima i nekad mi se cini da bi mi srce prepuklo ako bih pokusala sve to opisati....
,
Svi mi sada sutimo i niko se ne sjeca te noci, svi mi lazemo da smo dobro, da se nikad nista nije ni dogodilo, toliko vazno, toliko strasno, da bi sada pricali o tome, da bi se sjecali.A boljelo je! Bilo je tesko jednoj djevojcici vidjeti i cuti sve to, a bilo je tesko jednoj djeci ostati bez majke i znati da se mozda vise nece vratiti, NIKAD . Boljelo je ! A ona je, dok se sunce probijalo kroz gustu maglu... otisla... Otisla je umornim korakom, bolnim ocima, ranjenog tijela i modrog lica. Otisla je majka, zena bez bora na srcu, bez mrznje u grudima, zena koja voli svoju djecu vise od svega, ali je otisla i morala je ! Pogledala nas je tuzno, kao da je trazila dozvolu od nas, krenula je, ali mi je nismo zaustavljali, nismo je molili da ostane, samo smo je ispratili djecijim pogledom, djecijim suzama. Bili smo djeca, ali sve smo razumjeli, zivjeli smo brze od ostalih, tako nas je zivot naucio. Mi smo znali da ce tako biti bolje za nju, ali ne za nas. Mama je bila trudna, njeno tijelo je pretrpilo brojne udarce i maltretiranje, bez razloga, bez povoda, ona to nije zasluzila.. ona je najveca zena, ona je majka ! Morali smo pristati na bol, na suze i na mogucnost da je vise nikad ne vidimo, ali morali smo jer je tako bolje za nasu majku. A nama ce biti dobro koliko, toliko. Imat cemo sve u zivotu , osim nje. Imat cemo puno tuge i bola, puno nade da ce nam se vratiti, ali ako bude dobro, samo ako on obeca da ce biti dobro. Ako je tada postojala rijec kojom bih opisala moju mrznju prema njemu, mislim da bih je upotrijebila. Mrzila sam ga jako i sada me boli sto sam ga mrzila. Ali on me je svojim postupcima natjerao da osjecam mrznju, on je u mom djecijem srcu posadio mrznju, mrznju prema samom sebi, a ja to nisam htjela i prije toga nisam znala da mrzim. Nije bilo lahko gledati zenu koja nas je rodila, odgajala, borila se za nas, kako pati, gledati je krvavu, modru i ranjenu. Nije vise moglo, ta noc je presudila svemu, te noci moja majka je bila slomljena i povrijedjena. Morala je otici da spasi sebe i dijete koje je disalo i raslo u njenoj utrobi.
Poslije toga, svi su je okrivili, niko nije htio da podrzi tu jadnu i slomljenu zenu, niko u njoj nije vidio zrtvu nasilja.. Samo su je vidjeli kao zenu koja je bila spremna da ostavi svoju djecu po svaku cijenu. A mi, njena djeca, zeljeli smo da ode, da se spasi, al' niko nas nije slusao tada. Samo mi smo znali sta se desilo te i Svih drugih noci prije. Samo sam ja znala koliko je bilo tesko, samo moje usi su su parali zvukovi i jecaji moje majke, samo su u mojim usima odzvanjali udarci i psovke.. samo sam ja znala pravu istinu, niko drugi... a svi drugi su je osudjivali.
Volim te mama.
Danira Mrso.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se