Otplovimoo u nepoznate predele. Gde sunce je i niko nas ne poznaje.

14. studeni 2012 ob 02:10 | 39
Stvarno sam zaboravila šta znači srediti se "do tačke ključanja".
Ne nedostaje mi puno, ali skroz sam s tim prestala. Prestala sam i sa subotama, do nedavno.. Što sam ? :O
Kako sam starija, obaveze su sve veće i veće .. a ja ne mičem ni prstom. Jesam lijena, ali ne baš toliko. Mogu ja sve, samo da ima smisla.
Ali nema smisla svaki dan usisavati kuću, prat suđe, doručak, uključit haljine da se peru, prostrijet, jedne skinut, savit, rasporedit, kafa, hljeb, ručak, kafa, večera, spavanje. Ne, neću to.
To rade udate žene. Možda bih i ja to radila da sam udata, ustvari sigurno bih, ali ovako NEĆU.
HOĆU DA I DALJE USTAJEM U 12, DA JEDEM TEK ZA RUČAK, DA SJEDIM NA NETU DOK MI DUPE NE UTRNE, DA MAMI JADIM KAKO ME NIKO NE VOLI, DA PRESKOČIM VEČERU I SL. XD
NA KRAJU EVO HODAM K'O GRANČICA. HOĆU I DA SE UDEBLJAM, MALO BRATE, AL NEK' IDE GDJE TREBA !

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se