..hrabra kao carolija...

14. prosinac 2013 ob 23:03 | 44
Dobar deo svojih godina, posvetila sam potrazi za jednim sedim dedom. Zna on da ja njemu to cisto od miloste. Jos uvek me drzi ono euforicno detinje ocekivanje istog, zelja da ga licno vidim i kazem mu par reci..onako socno. Ipak je on samo prevarant.

Tako sam razmisljala, ali sam ipak odlucila daodem na Severni pol i potrazim Deda Mraza.

Na samom ulazu Ice Land sacekase me vilenjaci i patuljci. Savladiva prepreka.

-Ja bih do Deda Mraza.

-Prvo moras da kazes dve carobne reci, ako su one prave sva vrata do njega sama ce ti se otvoriti.

Razmisljam koje bi to reci mogle biti: volim paketice, Deda Mraz postoji (pfff ..to su tri reci ), vecito dete… I tu zastanem..

-Vecito dete!

I gle cuda…ogromne kapije do tada nepristupacnog kraljevstva same pocese da se otvaraju. Ulazim u jedan zamak. Ogroman hol sav od leda. Moram priznati izgleda prilicno fensi i fascinantno u isto vreme. Zavaljen u fotelju, sedi Deda Mraz. Prvo sto mi palo na pamet, pa ovaj se godinama ne presvlaci. Uvek isto odelo, uvek neobrijan, i uvek onako rumen u obrazima sa sve ogromnim bojlerom. To sto su mu rumeni obrazi govori o njegovom licnom zadovoljstvu. Sam sebi ispunjava zelje ne cekajuci da to neko drugi odradi umesto njega. Cim me je ugledao odjeknulo je ono njegovo glasno:

-Ho, ho, ho! Koga to moje oci vide!

-Idi bre Deda, zar si morao da se nastanis bas na krajnjem severu Finske u ovoj najmanje nastanjenoj provinciji, selu…rekla bih ?

-Nevaljalice jedna, nisam imao izbora. Masta dokonih umova me smestila ovde gde jesam. Nego…reci ti blago Deki, koja te to zelja dovela cak ovamo ?

-Jel, a zasto sam nevaljalica? Ja bas imam fino misljenje o sebi. Volim svu decu, malu i veliku. Veliku malo vise jer njih nema ko da voli. Iskreno. Ne ume to svako. Ti to najbolje znas zar ne ? Oduvek si bio glavni lik moje bajke cim zima zamahne svojim carobnim stapicem. Radovala sam ti se, cak prosirila odjak(pomislih mozda se malko ugojio preko leta), napravila specijalan parking za irvase, i jednu brvnaru prepunu slame da imaju gde prespavati, jer vam ne bih dopustila da odmah odete. Za tebe sam pripremila specijalne kolacice, slatko od sumskih jagodica, i vino od domacih kupina. Tvoje je bilo samo da dodjes, i doneseš mi poklon. Nikada nisi dosao. I umesto da si obradovao, ti bi me svojim nedolaskom uvek rasplakao. I onda sam odlucila da ti ne verujem, da u Tebe ne verujem. Ali..ono vecito dete u meni uvek se bunilo..i mislim da me bas to dovelo sada do tebe. Sada kada znam da postojis, dobro promuckaj tom sedom glavom pre nego mi spakujes poklon.

- Ho, ho, ho!

Sav nasmejan, i nekako sav vazan, ustade Deda Mraz i uputi se ka jednoj prostoriji. Posle nekoliko trenutaka, dolazi sa jednom kutijicom. Bas maleckom.

-To je moj poklon?!

-Jeste dete moje. Pridji, otvori je.

Pomalo razocarana, uzmem kutijicu. Otvorim poklopac, a u njoj malecka hartija na kojoj je pisalo:

ZELIM DA BUDEM HRABRA KAO CAROLIJA.

Znatizeljno sam pogledala Deda Mraza. Svatio je da sam ga upitala, sta sve to znaci.

-Kada si bila mala, jedan vilenjak stao je kraj tvog uzglavlja i rekao da sapnes zelicu koju ce ti ostvaritii Deda Mraz. I ti si tada, bez dugog razmisljanja rekla: ZELIM DA BUDEM HRABRA KAO CAROLIJA. Bio sam jako srexan i ponosan na tebe, jer si na neki nacin slicna meni. Imas te rumene obrascice, koji govore o tvom zadovoljstvu jer svoje zelje ispunjavas sama, ne cekajucii da to drugi urade umesto tebe. Zato ti pokloni nisu stizali. Ali, meni jeste i jako sam srecan zbog toga. Taj poklon si Ti. Hvala Ti sto si na krilima svoje maste doputovala do mene……

Komentari 1

moraš se , ako želiš komentirati
plemeniti001
plemeniti001prije 3 godine

E....barba mraz....romanticna sad tu zbog mene?

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se