Jutro koje se sporo radja

15. rujan 2013 ob 11:49 | 23
Da li da sakupim sve u jednu reč ??
Ili dve reči
Da li da ih smrvim, u prah pretvorim ?!
Ne, ipak ne, ustuknula sam.

Pretvoriću ih u kamenje
Kamen po kamen
Čitav zid sam ozidala
Gledajući te kako u kamenu sediš.

Taložiš se u meni
Zrno po zrno
Kap po kap
Meke duše i umilnih reči...

Večeras se samo jednoj zvezdi na nebu osmehujem. Čitavo mi srce osvetljava. Ovo pisanje je himna beskraju u kojem se naziru konci nečeg "tajanstvenog". Zamaraju me dugi razgovori jer me cede i vraćaju na pučinu. A ja bih da sanjarim u dubinama nekim, gde retki tamo zalaze podsećajući me njihovim prisustvom - da i ja postojim.
Čas crno čas belo,naizmenično se ređaju. Koliko puta su ridale i nestajale jer ih druge boje nisu prihvatale. A istina je Sve ! Usne postaju neme kada ovo treba da izgovore.
Menjaju se boje,struje u nepoznatim virovima jedne reke...
Postala sam talas
rođena od straha i nežnosti.........

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1150125_529031570503819_1673063311_n.jpg

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se