Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

Nisam umela...

16. listopad 2013 ob 13:51 | 39
Rekla sam ti da odeš iako sam znala da te ne umem zaboraviti.

Nisam umela zaboraviti one šetnje bankinom pred sumrak kraj nemirne reke koja je šuštanjem ponavljala tvoje ime. Ono proleće u mojoj kosi i poljupce koji su mirasali na tek ubrane ljubičice.

Trčala sam nespretno i sporo kako bi me što lakše sustigao i podigao visoko na dohvat zvezda koje su nosile tvoj lik.

Nisam mogla zaboraviti onaj moj zarazan smeh koji se širio ulicom slušajući te kako mi pričaš ludorije i dogodovštine iz detinjstva.

Ma nemoguće mi je bilo zaboraviti one kiše u tvom naručju ne mareći za pokvarenu frizuru, razmazanu šminku i nove bele starke. Ljubeći me kroz zube si cedio: „Ludo moja, mokra si, razbolećeš se! Jel znaš da će me tvoja majka ubiti?!“

Nisam umela zaboraviti svoju ruku u tvojoj kada su reči bile suvišne i kada smo se sporazumevali otkucajima srca.

Posebno nisam zaboravila svoj uložen trud da ti opišem radnju filma koji me rasplakao. Što više objašnjavam, ti više ne znaš o kom se filmu radi da bi me na kraju stegao u zagrljaj i rekao uz smeh: „ Ma tačno znam i scene na kojima si se ubila od plakanja.“

Ni one moje crvene obraze koji su goreli od ljubavi dok su mi ruke bile ledene a telo drhtalo kao u najvećoj groznici.

Joj, a one razbacanje ruže na mom pragu! Preskočio si komšijinu ogradu rizikujući napad njegovog psa. Ne samo da si sve ruže pokidao nego si unakazio i ostalo cveće i zelenilo koje ti se u mraku činilo pogodno za buket. Ujutru je komšinica kukala za svojom baštom, ne verujući da je neko mogao tako nešto da joj uradi, a moja mama ga je kradom skupljala sa stepenica razmišljajući ko bi to hteo da je posvađa sa komšinicom. Ja uživala u prizoru cerekajući se, svesna da je to tvoje maslo. Sastanak kroz nekoliko sati je potvrdio, da, ruke su ti bile pogrebane.

Nisam umela zaboraviti tvoje oprobavanje u kuhinji spremajući mi hranu koja i nija baš uvek bila jestiva. A i kuhinju je posle tebe bilo jako teško dovesti u red.

Ono vino koje smo pili kada sam ti priznala da te ludo volim, da sam zaljubljena, da mi se vrti u glavi i da sam ljubomorna na tvog psa.

Onu poruku koju si mi svuda provlačio i govorio da je moja i da nijednoj devojci ranije je nisi pričao.

Znam da ne umem da te zaboravim..al sam ti ipak rekla da odes...

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se