Poslusaj je ponekad.....

04. listopad 2013 ob 12:52 | 14
Poznavala sam je povrsno. Bila je uvek tu,,u mojoj blizini, uz mene, pored mene, a ja sam ipak bila slepa i gluva za njeno postojanje. Kad god je htela da nesto reaguje, kaze...ja sam uvek mislila da je bolje da cuti. Zasro?? Jel sam se bojala njene reakcije? Verovatno jesam.
Kad je napokon uspela da se izbori za svoj glas,,da krikne,,,da izroni iz moje duse samo je rekla.."HOces ti mene napokon da saslusas?"
Peoriv svoje volje sam se slozila, jer nisam htela da priznam sebi da sam je ignorisala sa razlogom.
Svi mi ponekad mislimo da mo jako pamtni, da sve sto radimo radimo ispravno, da smo u pravu sa svoim postupcima....i.t.d. Pogotovu kad je u pitanju ljubav. Ti nacisto znamo da zaslepimo, da se prepustimo svojoj masti. ljubavlju...i da nista necujemo niti vidimo. Eeee...kad se ta nasa drugarica pobuni ponekad...mi samo kazemo.."Ti da cutis"..jer se boimo istine koju ce nam reci, jer nezelimo da cujemo ono sto ce nas mozda zaboleti.
A nasa verna drugarcia ..nase DRUGO JA....uporno trazi svoju sansu, pravo na rec, pravo da izidje iz mesta gde smo je potisli.
I kad nas ta neka ljubav u koju slepo verujemo...odvede u svet bajki, gde nas ceka princ na belom konju, koi ce da nas spase od zle vestice, ukletog zamka, opakog zmaja..... a mi smo samo male princezice...nasa drugarica trazi priliku da kaze "Stani malo, princevi postoje samo u bajkama,,, i svi su oni izumreli davno...ostali su samo konji" ( sa duznim postovanjem onima koi su iskreni, i veruju u pravu ljubav) mi uporno stiskamo dusu i kazemo "" ti da cutis". I tako pletemo svoju mrezu snova i nade...nesvesni da se sami svakim danom sve ise u nju uplecemo.
Kad jednog dana " nasa drugarica" uspe da nas nadvlada, kad potisne nas same...i jednostavno nam otvori oci...onda je nemo slusamo...svesni sto smo ucinili.
Ali bolje je kad tad je poslusati , jerkad vidimo istinu osetimo bol ona nam da snage da izdrzimo, , Bolje izdrzati taj bol koi ce kad tad proci...nego uporno upletati sebe u mrezu, verovati u bajke, napisana slova i sve dublje tonuti u nestvarno.
Poslusaj ne ponekad.....svoju vernu drugaricu...svoje DRUGO JA.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se