Recycle Bin

13. veljača 2014 ob 11:18 | 70
S vremena na vreme u nas udje neki djavo. Napadnu nas hakeri, neko nespretno napise ironicno- uvredljiv post koji vecinu pomeri iz cipela, neko se toliko razocara u zivot da izvrne svoju dusu na kojoj se vide sve zakrpe i savovi pa tim neprivlacnim inventarom zgrozi i sebe i druge, neko se naljuti zbog nepromisljenog komentara koji je ostavljen u prolazu, bez razmisljanja i zle namere, a neko najavi da zauvek odlazi. Povremeno imam utisak da se ovde blogovanje dozivljava kao sizifovski posao koji se mrzi do zadnje suze na njemu prolivene. Ili jos gore – kao najgori porok, zavisnost, mentalni ponor, bermudski trougao u koji se naivno upadne i koji te usisa svaki put kad pozelis da se spases.

A nema potrebe.

Hakeri me ne brinu. Mislim da su uglavnom precenjeni.

A blog, blog je ozbiljna zabava. A kao i u svakoj zabavi treba imati meru. Ne biti pijan gost. Ne biti partybraker. Ne biti snob koji odmerava tolalete ostalih gostiju. Ne duriti se. Ovo je prilicno emotivna igra, zato ne treba vredjati druge goste, ne vredjati njihovu inteligenciju. Ne pokusavati da pravis spletke, narocito ako za to nisi sposoban. Spletka je vestina visokog stila, zahteva komplikovan um i ne treba je mesati sa odvratnim ali bezopasnim ujedima glodara.

Ako ti se svet srusi i hodas sa Himalajima na ledjima sedi ovde da se odmoris. Podeli deo svog tereta sa prijateljima, ali im ne natovari svoje planine na ledja i ne ocekuj da te nose. Ostani na svojim nogama, pa polako, korak po korak. Da osetis tlo. Sredi svoje misli pre nego sto ih stavis na uvid. Imaj postovanja prema onome ko cita. Ne povracaj.

Nekad te komentari saseku. Narocito pocetnike. Nenaviknute na duhovitu ironiju. Onu sto prodrma, ali ne osamari. Bezazlenu. Imam lek. Odlican lek protiv takvih kompleksa i sumnje u to da li pisemo besmislice, da li smo smesni. Postoji roman koji pocinje ovako... „kada je usla u njegovu detektivsku agenciju na njenom telu se videlo da dugo nije jela, njeno lice je bilo dokaz da andjeli postoje, a oci su govorile da svakog coveka moze navesti da iskopa sebi grob, a potom, srecan, polize lopatu...“ I to je neko objavio. I to je neko citao. Ubedjena sam da nesto jednako besmisleno vecina nas ne moze napisati .

Za sve postoji lek, sem za prezir i mrznju. Ako si u svadji sa sobom jer te ovo mesto privlaci kao droga, podize i spusta, sastavlja i raspada, ako vidis da biti ovde postalo moranje, onda bar budi onaj koi si..i koi ce imati dusu za ovo.
Pazi da ono sto napises ne povredi ljude koji su ti dragi, jos manje one koji nisu. Ne dozvoli da tvoje reci ostave gorak ukus ni u tvojim, ni u ustima onih koji citaju. Nije to vise ni stvar kulture ni obzira, ni vaspitanja, to je stvar samopostovanja.
I nemoj da ti padne na pamet da se ovde prepoznajes kao prozvan. Ja ovo pisem samo zbog sebe. Kao podsetnik. Kao i sto sve ostalo radim samo za sebe.

Jer ko nije za sebe, nije ni za blogovanje.

Komentari 8

moraš se , ako želiš komentirati
plemeniti001
plemeniti001prije 2 godine

U meni je uvik đava...ali mali,dobrica.... :-) budale nemaju svoje živote pa i zanimaju tuđi...trošu uzalud slova....ima i oni sa više nikova pa sa jednog komaju blog na svon drugon niku....

plemeniti001
plemeniti001prije 2 godine

Lajk za blog...i pusa.....

tidra
tidraprije 2 godine

Postoji kultura blogovanja, a kao i sve na ovom svetu-moguće je da postane zloupotrebljeno, bilo nekulturnim ličnim frustracijama u vidu komentara-a da nisu čak ni duhovite, bilo copy paste tekstovima-gde se ne potpisuje čije je delo, već prosto se kače tuđe misli-a da se ne navede autor...

unac
unacprije 2 godine

svaka čast za blog .. da svi imamo isto razmišljanje ovaj sajt bi brojao više članova, ne bi se vrtio stalno isti broj i stalno isti ljudi .. pišem za sebe i za svoju dušu, znam koliko ponekad fulam ali objavim napisano, jer to su moje riječi koje su dio mene ... cijenim svaku napisanu riječ kad neko napiše iz srca iz duše. .. ježim se na copy-paste tekstove koje čitam na netu, dovoljno mi što moram to prelistavati na fb .. volim čitati druge, baš volim i cijenim svaku napisanu riječ ili video kad neko složi, jer je to dio njega, ispoljavanje njegove nutrine i prebacivanje na riječ i na sliku ... ako se nekom ne sviđa ne mora da čita ... ne mora da se divi, niti da kudi ... izbor je šarolik ... savršenstvo ne postoji i ne treba ga tražiti nigdje pa ni ovdje ...

romanticna
romanticnaprije 2 godine

tako je okce..ko sto sam rekla..ko nije za sebe..nije za blogovanje...hvala:)

jedinstvena
jedinstvenaprije 2 godine

Dobro receno nema sta

romanticna
romanticnaprije 2 godine

hvala mila...samo mozda dobro zapazeno:))

jedinstvena
jedinstvenaprije 2 godine

Pa iskreno ja sam to onako pribiskala lagano i dopalo mi se jer je tako nekako.:*

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se