Rekvijem

21. listopad 2013 ob 19:55 | 31
Sreli smo se na nekih pola puta do Nedodjije...Ti sin velikog cara i ja kver moske struje i skrivenih sarenih korala. Iz takva dva razlicita sveta bilo je sasvim nestvarno, ali ljubav je bila jaxa...

Vodio si me na pojiliste mladih plahih srna. Lovio si najlepse zalaske, samo za moje oci.Pokazao mi citav jedan svet o kome nisam ni sanjala....

Povela sam te sa sobom. Hor andjela je pevao samo za nas...Kasiopeja je smeseci se, zasjajala u raskosnim bojama za tebe, mene i ljubav koja se radja jednom...ali retko prezivi. Nada je postojala da ovaj put, mozda samo ovaj,jednom i nikad vise, nebo i zemlja, vazduh i more postanu jedno..

Smejao si se ogrnut kaputom od vilinske strune, leteci sa mnom medju obalacima..

Ali, kao svaki razmazeni zemaljski princ, hteo si da povedes hor kusi, da zatvoris slavuja, da povedes Kasiopeju da ti svetli u noćima..

Mali moj prinxe, volela sam te..i mozda te i sada volim...Ali bes bogova je bio toliko jak da je istrgnuo tvoju ruku iz moje, oteo me iz tvog zagrljaja, i odneo negne daleko iz moga oka....Nisam te videla više..

Bes koi su bogovi preneli na mene je bio jaci od tvoih lazi i fantazije

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se