RUŠEVINA ŽIVOTA MOG

16. kolovoz 2010 ob 20:27 | 49
Ispred mene ponor je, o bože moj. Iza mene ruševina života mog. Kuda da krenem reci mi ti moj bože jedini. Sve što dao si mi ti sve, sve uništio sam ja. Cijeli svijet moj srušio sam do temelja. Da se vratim na početak, bilo bi previše bolno, gledati ruševinu tu. Ispred mene ponor koji preči ne mogu, predubok je. Sada klečim, sada te molim da pomogneš mi ti moj bože jedini. Samo jedan pogled tvoj dovoljan je da se ponovo dignem, i krenem novim putem tvojim putem. Prihvati ruku moju koju ti pružio sam ja. Znam da ćeš prihvatiti moju ruku, iako ja tvoju nisam htio. Znam jer ja sam dijete tvoje, jer ja sam dio tebe bože moj.

Brate moj, Sestro moja, i ti prijatelju moj. Nemoj iz života svog ruševinu napraviti. Slušaj riječ božju i živi po njoj uz blagoslov svevišnjeg.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se