Dekorenizacija

25. prosinac 2014 ob 19:36 | 33
Ružna Engleskinja
me naziva
dugom facom.
Ja smrdim
na travu popušenu
sa likom koji
pokušava da pojebe
tu istu,
ružnu Engleskinju.
Smrad je jak.
Svima je loše.
Nezadovoljne face.
Nepoverenje.
Razočarenje.
(Nisam vas očekivao
na ovom,
novom mestu,
prijatelji stari).
Kocka leda se lomi
pod zubima
i pokušava da ugasi
požar koji sam sam
upalio.
A đavo sedi na ramenu
i smeška se:
‟ Mislio si da je ovo raj,
prijatelju moj?”,
govori mi identičnim glasom
koji ima moja savest
( u stvari, možda je viši za pola tona).
‟Pričao si svima da želiš da vidiš
kako je u
raju
još pre smrti,
a sad bi da umreš od želje
za životom”.
Spuštenog pogleda
postiđeno gledam u oblake
koji prolaze kroz prošlost
i skupljaju se na mestu
gdje više nema
nebeskog plavetnila.
To mesto se zove četvrtak,
a ja žudim
za
putovanjem u neki drugi
dan.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se