Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

ionda..pomalo..svuda...

26. prosinac 2014 ob 16:27 | 42
Te večeri javila mu se čudna želja. Hteo je da umesto u krevetu prespava na stolu. Nije kao da postoji kakav zakon protiv toga, pomislio je. Željno je isčekivao noć, a onda je pažljivo razmestio posteljinu po drvenoj površini. Od ushićenja dugo nije mogao da zaspi, a ujutru je odlučio da se više nikad ne vrati u svoj krevet. Ovo je bilo bolje, razbijalo je monotoniju i davalo drugi ugao gledanja na svakodnevnicu. Onda je nakon par dana zaključio da to nije dovoljno i da mora još da oneobiči stvari. Tu noć je proveo na vrhu svog ormana. Imalo je taman prostora za jednu osobu u horizontalnom položaju. Ovo je bilo još bolje, sadržalo je i izvesnu dozu avanture i opasnosti od pada sa prilične visine. Međutim, dovoljna je bila samo jedna noć da i to izgubi draž. Na red je došao pod, pa onda ubrzo i ne toliko prostrana unutrašnjost komode. Nije znao šta bi dalje ali mu je pomisao na povratak u prazan krevet bila mrska, kao da je time izdavao ideale i gazio na svoj karakter. Uzeo je jastuk u ruke i otvorio vrata njene sobe. Desna polovina kreveta bila je prazna. Legao je pored nje pazeći da je ne probudi. Kao da je čekala, okrenula se ka njemu i čvrsto ga zagrlila.

Komentari 2

moraš se , ako želiš komentirati
samo_Luka
samo_Lukaprije 2 godine

uvek bio...

Scarlet_L
Scarlet_Lprije 2 godine

Zagrljaj je najveća bliskost, njime se kaže sve.

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se