Boro Pčelar

06. ožujak 2016 ob 16:45 | 42
Ima toga... 6 godina. Boro Pčelar i ja u birtiji... odjednom ulazi neka delegacija... neka gužva... smiri se to... prepoznam ja čovjeka koji je krenuo pišati... dignem se sa stolice... zovnem ga imenom... on stane... okrene se... ja pružim ruku i velim "Svaka čast!" (orginalan pristup, nema što)... on pruži ruku, veli "Hvala!", te ode pišat. Odmah drugi dan... navečer odem na koncert TBF-a sa ekipom... stojim ja... kad kraj mene on sa curom... ramenima se nas dva lupamo. Pomislim "O jebate, jučer mu pružam ruku, vidi ga danas stoji kraj mene". Odjednom, netko me vuče za rukav... ja se okrenem... stoji jedna cura... i pita me: - Vi ste njegov tjelohranitelj? Ja stojim... kratko razmišljam... pa joj velim: - Da... jesam. - Smijemo se nas 4 slikati sa njim? - Ni slučajno... došao je sa curom odmoriti na koncert a ne naslikavati se! - A jednu sliku!? - Nemoj sad da šapnem u rukav... odma će doći kolega... taj je ko trokrilni ormar sa ladicama dolje a mozak mu manji neg mravlji... letite van sa koncerta odma! Otišla je njurgajući. Bogami, nitko mu cijelu večer prišao nije. Danas čitam... svi ga hvale... vele uspio je... a ja si mislim: - Odradi ja taj dan tjelohraniteljstvo za tebe... džaba... da nemaš pojma... a da sam pustio one silne žene na tebe... nikad ti... moj Slavene Biliću... otišao ka trener u West Ham ne bi!

c/p Krule

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se