Grah...

10. studeni 2012 ob 19:04 | 396
Zovem se Marina imam 27god. Dobro sam gradjena i sve, ali volim grah nakon kojeg imam uzasne vjetrove, smrde ko rafinerija u Bosanskom Brodu, i ova prica pocinje ovako: Jednog dana upoznala sam jednog divnog gospodina i zaljubila se . Kada je postalo jasno da ćemo se oženiti, odlučila sam prestati jesti grah. Nekoliko
mjesec
i kasnije, na moj rodjendan, pokvario mi se auto dok sam se vraćala kući
s posla. S obzirom da sam živjela na selu, pozvala sam muža i rekla mu da ću kasniti, jer sam morala pješačiti kuci. Idući tako, uz put sam naišla na jednu malu krčmu iz koje se širio miris graha i ja jednostavno nisam mogla odoliti. Pošto sam imala pred sobom još dugo pješačenje, predpostavila sam da ću se putem osloboditi svih nuspojava dok ne stignem kući . Ušla sam u krčmu i za čas posla sam 'sredila' tri porcije graha. Kada sam nastavila pješačiti, potrudila sam se osloboditi plinova. Kad sam stigla, moj muž je bio radostan što me vidi i veselo je re
kao: - 'Draga, imam iznenađenje za večeru!' Zatim mi je stavio povez preko očiju i odveo me do stolice za stolom za večeru. Sjela sam, i baš kad je htio da mi skine povez, zazvonio je telefon. Naterao me je da mu obećam da neću dirati povez dok se ne vrati, i otisao da se javi. Grah koji sam pojela je jos uvek radio i pritisak je postao nepodnošljiv, tako da sam iskoristila priliku dok se moj muž ne vrati, nagla se na jednu stranu i 'pustila' jedan. Ne samo da je bio glasan, nego je i smrdjeo kao kada kamion s đubrem, prolazeći pored pilane, pregazi tvora. Uzela sam salvetu s krila i žustro odpuhala smrad. Zatim sam se nagla na drugu stranu i odvalila jos tri. Smrad je bio gori od kuhanja kupusa. Naćulivši uši na telefonski razgovor u susjednoj sobi, nastavila sam ovako da nižem narednih nekoliko minuta. Zadovoljstvo je bilo neopisivo. Kada je pozdravljanje preko telefona označilo kraj moje slobode, učinila sam jos nekoliko brzih kružnih pokreta salvetom da raspušem sve, vratila salvetu na krilo i uz osecaj zadovoljstva i olakšanja, spustila ruke na krilo. Lice mi je sigurno odavalo najneviniji moguć izraz kada se moj muz vratio i ispričao se što se tako dugo zadržao. Pitao me jesam li virila a ja sam ga uvjerila da nisam. U tom trenutku, skinuo mi je povez i dvanaest gostiju koji su sjedeli za stolom u glas je uzviknulo: - 'Sretan rodjendan!'

Komentari 3

moraš se , ako želiš komentirati
huberrt
huberrtprije 4 godine

..sve bi bilo dobro da je to tako-kako samo spretno si smislila,neuvjerljivu smrdljivu priču! :)))

sladamir
sladamirprije 4 godine

prvo,nisam smisliLA nego sam samo kopirAO .A prica je ok za zajebanciju ;)))

huberrt
huberrtprije 4 godine

Scenarij je naivan,gosti,šetnja da čuje završetak razgovora,sve skupa-može, zajebancija,ali je bezvez i gadljiva...na prim.,gosti šutjeli,i ona nije osjetila da ima netko....

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se