Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

kad camac zaljulja

29. lipanj 2013 ob 06:56 | 40
Da li doživljavamo razočarenja zato što pravimo pogrešne izbore ili zato što previše

očekujemo? Ako imamo sve predispozicije da budemo srećni, zašto nam sreća uporno

izmiče?

Da li zato što uvek iznova pratimo ustaljene mentalne obrasce ne shvatajući gde

grešimo? I nikako da izadjemo iz tog šablona.

Možda se u nama nakupi toliko nemoćnog besa, tuge, očaja i želje da nam ljubav bude

uzvraćena, pa nekoj osobi dodelimo i osobine kojih ta osoba nema. Na nju projektujemo

sve one nade, čežnje, očekivanja, grčevito želeći da je ona ta...

Ta osoba u našim očima postaje projekcija naših želja bez imalo svog doprinosa tome.

A onda kada se ta idilična slika rasprši kao balon od sapunice, mi smo u čudu.

I, opet, u nekoj novoj vezi ponavljamo iste obrasce jer krčag ide na vodu sve dok se ne

razbije...

Zato bi sva ta loša iskustva trebalo da nam budu putokaz, doduse, bolan koju lekciju

smo preskočili, koju smo letimično pogledali, a koju podrobno proučili...

To će se videti tek u nekom sledećem emotivnom odnosu.
Postoji jedna poslovica koja glasi :‚‚ Kasno uvidjanje ima sjajan vid‚‚.

I upravo je tako, pogrešne poteze iz prošlosti bi trebalo jasno da sagledamo da bi nam

oni poslužili kao štit od robovanja zadati obrascima, kao po difoltu.

Ako nam razočarenja i loša iskustva nisu pomogla na putu samospoznaje i sazrevanja

lagodni trenuci ispunjeni srećom to, svakako, neće.

Tek kad se čamac zaljulja, borba počinje...

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se