Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

fantazija 1

10. lipanj 2013 ob 10:56 | 11
fantazija 1.
04. siječanj 2013 ob 16:18 | 50 pregleda
Fantazije 1

Leži u vodi zelene reke. Nije na površini. U snu je. Svetlost dopire do njega i prelama se na njegovom vitkom i mladom telu. Još je dečak. Kako je san moćan i nedostižan. Zna da je starac kome su izbrojani dani, ali ništa ne preduzima kako bi se probudio. Ustvari ne polazi mu za rukom da učini bilo koji pokret bilo kojim delom tela. Jedino njegov ud buja i raste prema plićaku gde su njene noge. Dodiruje njene noge i prelama se preko njenih gležnjeva. Pokušava da puzi čas uz jednu čas uz drugu nogu ali nebo iznad njega dalje je nego što je mislio. Valdisa zna da je u vodi. Da se pritajio. Da ju je zaskočio. Da ju je zaslepio kao sunce kada zalazi ili kada je visoko u zenitu negde iznad njene glave. Kao da se jegulja savija oko njenih gležnjeva. Kao da želi da dosegne nebo iznad sebe. Oseća ga snažno i želi ga strasno. Vidi ga samo u mislima. Želi ga za sada samo dodirom. Želi da ga oseća kao želju koja do nje neće nikada stići ali ona nije svesna da se nalazi u njegovom snu i da njegove želje gospodare njenim željama. Siluju ih jednu po jednu i zajedno proslavljaju vrhunac.

„Želim te“ rekla je i iznenadila se kako je tako nešto mogla da kaže. Kako je takva želja uopšte u njoj ikada i postojala. „Želim te“ ponovila je jedva čujno. Ni sama nije čula svoj glas. Nije ni sama mogla verovati da se nešto takvo tako jednostavno i izravno može poželeti. Gleda cvetiće koji rastu u njenoj fantaziji i smeše joj se negde iz daljine. Gleda oblak koji za trenutak zakljanja sunce i čini joj se da nikad više sunce neće izaći iza oblaka. On je ne čuje jer je zaronjen u bistru vodu i jer ga nečije snažne ruke drže čvrsto prikovanog za dno. Ona ga ne vidi ali oseća njegovu želju koja je boli svuda po telu. Koja raste kao zmaj i ulazi slobodno u njeno biće, gde se širom otvaraju sva vrata koja postoje i sve pore koje dišu umesto nje..

„Videće nas neko“ izustila je samo. Gledala je pomno oko sebe tražeći one koji su je gledali skriveni u trsci na obali. „Ne mogu da uradim to. Ja nisam nikada tvoja bila. Ja sam se slučajno u tvom snu našla. Ja tebe nisam nikada u životu srela ali ne mogu te se odreći sve i kad bih htela jer ti imaš nešto moje bez čega ja ne mogu da živim“ Činilo joj se da će zaplakati. Činilo joj se da će zavrištati ali bojala se da će neko čuti njen glas. Stajala je kao ukopana u bistrinu vode. Nije mogla da se pomeri s mesta iako je to iz sve snage želela i htela. Zaboravila je da je u Sebastijanovom snu i da on može od nje da radi šta mu je volja.
Voleće je ceo jedan letnji dan. Živeće taman toliko da može da vidi njegovu smrt na zelenoj travi, na obali reke, na obali njene samoće. Živeće život vilinog konjica ili život vinske mušice koja se budi za svaku svetkovinu i za svaku slavu koja se slavi. Živeće život koji je zaboravila nekada davno da živi misleći da će neko drugi nastaviti tamo gde je ona umorna stala.

Postaje riba u bistroj vodi i gleda ga kako raste prema njoj. I Sebastijan postaje riba i kruži oko njenih bedara kao snop sunčane svetlosti koji se prelama u vodi i draška je svojom željom. Više ni o čemu ne brine. Više ne obraća pažnju na ono što se van sna dešava. Ceo život je sada u njoj u atomu jedine želje koja postoji. Zna da ne može odoleti snu.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se