fantazija 4

10. lipanj 2013 ob 11:00 | 9
Podala mu se tiho ali strasno bez straha i bez kajanja.
„Ti me sada ne možeš povrediti jer si deo moje želje, jer si deo moga tela, jer si deo mojih misli kojima se molim bogu. Ti mi ne možeš nauditi jer te želim iako se i dalje osvćem oko sebe i gledam da me neko iz prošlosti ne gleda. Ja nisam neverna žena. Ja sam samo tvoje sećanje koje ti se vratilo onda kada si mislio da se više nikada nećeš sećati. Ja sam tvoja griža savest koja te je proganjala uvek onda kada si bio srećan. Ja sam izmislila ovaj položaj naših tela da bi ih spojila kao što se večnost spaja sa trenom. Ja sam posegla za snom za koji si ti mislio da je samo tvoj. Ja sam ti u njemu postavila zamku koja te je prikovala na dno reke i vezala za moje obnažene noge. Bila sam spremna da te toplo primim jer si dolazio daleko iz sećanja na koje sam i ja bila zaboravila da postoji i da je ostavio trag u mojoj svesti“
Zagrcnula se i vrisnula i pala preko njega ili se to on zagrcnuo i vrisnuo i pao preko njenog tela ili su se oboje istovremeno zagrcnuli i vrisnuli i pali jedno preko drugoga ili jedno kraj drugoga ili svako u svom sećanju na onu stranu ležaja koja im je unapred bila suđena.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se