fantazija 5

10. lipanj 2013 ob 11:01 | 9
Još se ne budi i ne otvara oči ali skoro da se svega seća. Provešće još jedno izvesno vreme u polu snu da mu stvarnost overi san koji je sanjao. Da zapamti i analizira sve što se u snu dešavalo. Da premesti sve u stvarnost koja se odnekud vraćala u njegov život. Pogledao je bojažljivo kraj sebe kao da se plašio da je Valdisa otišla iz njegovog sna i da je više nikada neće ni videti ni sresti. Još je bila tu i držala je zatvorene oči da je ne bi iznenadila jutarnja svetlost i odnela sve što je bilo lepo u njoj i u njenom sećanju.
Držala je ruke na Sebastijanovom mišićavom trbuhu koji je još uvek bio krut od preterane i snažne želje. Želela ga je ponovo u sebi ali ne tako da bi je ozledio, već da bi u njoj probudio još veću nežnost. Svaki pokret tela nosio je suzu u njenom oku. Kad suza ne bi više bilo na njenom licu tražila bi ih po njegovom telu gde su se pretvarale u malene kristale soli. Ljubeći njegov trbuh dodirivala ga je svojim licem. Grlila ga je svojim vratom i sakrivala plavom kosom. Ljubila ga je u usta kao što je i on nju ljubio u njena usta.
Želela je da se nikad ne probudi i da nikada ne mora više ni jednu reč nikome da kaže. Kroz njeno telo prošlo je bujno proleće i prva letnja suša držeći se za ruke kao nestašna i razdragana deca. Mirisala je na dim strništa sa obližnjih polja i sakrivala se u oazama visoke i zelene trave kao cvet. Mešala je miris svoga tela sa mirisima zemlje na kojoj je bespomoćna ležala. Sve je od nje bilo daleko da dalje nije moglo biti. Prema njoj niko nije dolazio. Ona sama nikome svoje ruke nije pružala. Krhka i obamrla umirala je u predahu između dve oluje.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se