..dj..

06. srpanj 2011 ob 12:04 | 76
zzz
xxx
zzz
xxxx
Ne...
Nismo mi bili ljubavnici...
Nikad...
Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas nisu gledali...
I to je sve...
Oboje smo nosili na lančiću po polovinu jedne davno polomljene tajne,
ali nismo pokušavali da je sastavimo, ko zna zašto, i ta tajna lebdela
je nad desetogodišnjim
okeanom prošlog vremena kao ukleta lađa...
Negde ovde daleko...
Negde tamo blizu...
Ni na nebu, ni na zemlji...
Nismo mi bili ljubavnici...
Nikad...
Samo smo se ponekad, u noćima punog meseca, malo tražili po dugim
talasnim dužinama Čeznje...
I to je sve...



Nekima se čini da su moje pesme sve iste...
Shvatam ih
potpuno... Meni su, na primer, one Ajnštajnove formule sve iste.

Nismo svi svemu dorasli...
Stihovi su uflekali stranice ove
knjige kao višnje damastni stolnjak baštenskog stola, i odaću tajnu: oni
su pisani obrnuto, na muziku, otud tolika raznolikost i amorfnost
mrlja, uprkos vrlo doslednim rimama...
Pade, znači, kula od
karata sa čije su osmatračnice Nedorasli taman opazili metričke modle iz
kojih moje melodije ispadaju kao vanil-krancle...
Do vraga,
počinjem da zvučim kao Kritičar.
U prevodu, najveći krivac što
su ipak pomalo sve iste sam doista ja, ali ne toliko Ja Kompozitor, i ne
Ja Pisac Tekstova, nego više Ja Pevač Svojih Pesama. Sto trideset i
koja pesma dosad! Zamislite reviju na kojoj bi jedan jedini maneken
nosio sto trideset i koji model. Pa ne znam kakvi da su modeli...

Sve bi bilo mnogo jasnije da jednu moju pesmu peva neki Šaban u bordo
odelu, drugu, recimo, blazirana Rok Princeza Na Zrnu Belog Praška, a
tek svaku treću ja...
Jednog dana sve će doći na svoje, to
znam, ali prethodno bih morao da nađem malo vremena da umrem, i ispunim
još par rubrika u formularu Večnosti, tako da baš ne vapim za tim
danom...
Muzičari me (umereno) hvale kao pesnika, a književnici
kao pevača, ali i jedni i drugi triput pljucnu i prekrste se terajući
me od sebe, čim primete da im se primičem u odrpanoj sivoj kukuljici,
zveckajući upozoravajućim zvonom na štapu svog talenta...
Ali,
dojave mi Dobronamerni da me je neko od kolega opljuvao u štampi, pa
tako saznam da imam i kolege?
Nedavno me je u holu hotela
"Maestral" spopao jedan Interpretator, Nosilac Festivalske Spomenice,
jedan od onih najokorelijih, što farbaju kosu u crno i povlače se po
jutarnjim programima...
Ma, ne dolazi u obzir...
Za
njegovo ime ne samo da nema mesta ni na marginama ove knjige, nego ne
mogu da ga prilepim ni za korice, kao žvaku...
Potreban mi je
više kao maskota svih onih koji kad im stane auto traže kvar na tuđem
vozilu...
Vokalni Solista me je, uglavnom, pitao kad ću i ja
napraviti jednu pravu pesmu? Dosta mu je tog recitovanja, šta li je?
Morao je već jednom da mi kaže šta misli o meni...
Ljudi iz
njegovog društva branili su ga time što je malo popio...
U redu
je, rekoh...
Ja bih morao puno da popijem da bih rekao šta
mislim o njemu, i njima...
A iza svojih pesama stojim...

I ne pada mi na pamet da ih branim...
One su tu da brane
mene...
Zato i stojim iza njih...

Bilo bi
glupo da kažem kako više nemam onih dvadeset godina?
Imam ih,
na sreću...
I još dvadeset i tri sledeće uz njih...

Nazivali su me amaterom kada sam ušao u posao, u međuvremenu su se svi
potpisali pod diplomu Velikog Profesionalca koju sam stekao, ali i
papirni brodiči napravljeni od ovih stranica poterani su od obale daškom
Amaterizma, koji sam eto uspeo nekako da sačuvam u sebi, ljubomorno,
kao tajni porodični recept...
Onaj okrugli furnirani sto više
ne bi morao da se razvlači, tek par gostiju je preostalo...
A
ja naravno nikad nisam maturirao...
Školske 1994/95. godine, u
gimnaziji u Senti uradio je to za mene konačno moj mladi prijatelj
Adrijan Arsenović, odbranivši sa najvišom ocenom svoj maturski rad iz
muzičke kulture na temu: Harmonska i formalna analiza pesama Đorđa
Balaševića.
Mom Đoletu, umesto maturske slike u izlogu...

Tek toliko... A ja zaista možda i jesam slab muzičar, kao što se
priča...
Ali šta bi tek bilo da nisam?
Ih, brate...

Ko bi nam bio ravan?

Ja nisam hteo da menjam Svet, meni je ovaj bio dobar.
Nisam virio u mikroskope tragajuci za virusima neotkrivenim,
Nisam listao enciklopedije, isao na prosek.
Ja sam samo hteo da je volim,
u Novom Sadu, na Dunavu,
gde je postojao jedan stari gvozdeni most preko kog je prelazila nekad,
raspustajuci one svoje kose, kao mrezu svilenu,
u koju su se hvatale vlati mesecine, kao glupe deverike.

Ja nisam hteo da menjam Svet, meni je ovaj bio dobar.
Hteo sam samo da je volim, u Novom Sadu, na keju,
gledajuci tu tvrdavu, koja je porazena posle toliko godina.
I ljubeci je pod onim mostovima kojih nema vise.
"Ponekad sanjam predele koje nisam video, a odnekud ih znam? Sanjam tiha blagozelena prostranstva bez puteva i ljudi, visije oble i meke kao džinovske mahovine, sanjam ih, kao da letim nad njima, neke polegle bezvrhe bregove koji se graniče sa nedogledom, i na koje se iz ravnice moraš penjati, a sa planine silaziti do njih ?"



- "Jednom, kad je zadremala, preturajući joj po rečima, kao po tašni, slučajno sam nabasao na neke male, nepotrebne laži, i te noći je tamna senka slutnje nadletela nad moje snove.
Znao sam da to uzima jednom za uvek!
Laž je teška droga, sa te igle se još niko nije skinuo...
Kako do sada nisi naučila da sam ja momak koga svako može lagati, ali ga niko ne može slagati ?
I da glupa pravila ove igre, u kojoj je tebi sve dozvoljeno, poštujem jedino zbog toga što sam ih ja lično odredio..."
- "Tri zadnje poruke bile su bez reči, no, neke glasove i ne moram čuti da bi ih prepoznao... Kako si samo mogla da pomisliš, da te neću otkriti po načinu na koji zadržavaš dah?"

Je
li ljubav drugo ime za sreću???...Ili je to lutrija u kojoj gube oni
uporni i oni koji ljubav zaslužuju, a dobivaju samo oni kojima ona tek
tako padne u ruke, bez ikakva razloga, oni koji ne shvaćaju da je
osjetiti ljubav bogatstvo koje treba znati cijeniti? Kada bolje
razmislim, shvatim da je za ljubav zapravo potrebna samo sreća ili, u
slučaju nesretne ljubavi, nesreća, da budemo na pravom mjestu u pravo
vrijeme kako bismo upoznali nekoga tko će nam zarobiti srce...


...................

____________________________________________

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se