xxx

16. rujan 2011 ob 01:41 | 28
xxx
Sklupcana u moru straha iscekujem novi dan..Bojim se da skrenem pogled sa mrlje zida jer mi se cini da ce me poklopiti azdaje nocnih mora i strahova zakopanih negde duboko...Strepim od dana pred sobom koji sa sobom moze doneti ono neizbezno...Znam samo da sam jos ne spremna i uplasena do bola. Pre neku godinu sa dlana mi uzese neljudi dragu dusu, krv moje krvi, narav moje naravi, mene u starosti...Evo opet pruzaju kandze i zele i tebe da mi uzmu...Scucuren u mom dlanu krijes svoje strahove ohrabren i siguran u toplom dlanu cere, tvog nesudjenog sina, tvoje uzdanice... Samouvereno stojim pred tobom i tvojim strahovima dragi moj tata dok me strah razdire i um opkoljava. Cini mi se da nikada u zivotu nisam bila nesigurnija, uplasenija a ipak resena da poslednjim atomima snage koju crpim iz duha ovog umornog tela sa osmehom na licu podrzim tvoju odluku i tvoju zelju da stanes na crtu neljudima. Ne smem ti pokazati strah, ni nesigurnost jer znam da ocekujes da iz borbe sa njima budem siuran pobednik. Dani neizvesni, protkani strahom su pred nama... Borba Davida i Golijata pocinje...

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se