xxxx

16. rujan 2011 ob 01:22 | 21
xxx
A to, uostalom, više i nije tako važno. Bila sam umorna od svega, od ljudi i njihovih hirova. Bila sam umorna od sopstvenih hirova. Možda zbog nedostatka vremena. Možda zbog previše vremena.


Nisam te tad shvatala ozbiljno. Mada, nekako, ne znam ni ja – instinktivno, valjda – znala sam da si dobar. Da si bolji nego što mislim.

Svi su mi ogoljeni, providni, predvidljivi. Kao da davno ustanovljeni princip magije sada funkcioniše na malo izvitoperen način: ljudi su onakvi kakvim ih vidiš samo zato što si ti taj koji ih oblikuje. Od njih skoro ništa ni ne zavisi. Tvoja sopstvena snaga volje čini ih onim što jesu. A kad prestaneš da veruješ, kada uspeju da te razuvere, magija nestaje... A to, uostalom, više i nije tako važno...

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se