xxxxxxxxxxxxxx

13. listopad 2011 ob 01:23 | 24
xxxx
Mislima te u oblik sna pretvaram

i dok sapatom izgovaram zelju za tvojim likom,

prilazis mi zemljan i okupan vatrom.

Tih poput vetra nosis jedro moga glasa,

a ja te u odsjaju ceznje gutam

i u plavoj svetlosti daljine,

one iste svetlosti iz koje izranja ljubav,

takvog smelog i tako zrelog,

kao ljubav nas samih,

kao bozanstveni dar prinosim

i medenog u sebi iskonskom tisinom ljubim.

Iako te sad nema kraj mene,

iako su se vrazije udaljenosti ponovno razgalamile

hodas abecedom zagrljaja ponosno u meni

i slikom osmeha koracas mojim usnama.

Oduvek te u svom srcu i svojoj dusi imam

i tu spokojno odrastas,

a metri i kilometri sto se ponavljaju

i gaze vreme rastezuci moj pogled,

kao da se i ne dogadjaju

ili se nikada nisu dogodili.

Samo se mi sretni dogadjamo

u mnostvu tog prokletog cekanja.

Ne klecimo, opiremo se nadiranju samoce

i u vecnim jutrima istine,

poput uzarenog pogleda,

kao plemeniti dodiri ljubavi,

pod prstima mesecine nestajemo.

...Z.K..

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se