Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

Biserne minđuše

18. ožujak 2011 ob 18:52 | 123
… Žmurim. Čitava večnost od kad sam te srela. Danima skrećem misli na neke druge stvari, samo da ne pomislim na tebe. Ali danas, utorak je, onaj naš tajni dan koji smo krali. Nisam uspela da te izbegnem. Tu si, na mojim trepavicama i noge me već vode do prozora, posmatram, možda prođeš ulicom…
… Znaš, nisam ja baš tako blesava. Kapiram ja, mada volim da te zapitkujem, da mi objašnjavaš, da pričaš i onako nespretno preturaš po rečima, tražeći onu pravu, koristiš ruke u zamenu za reči, mašeš kao davljenik pod naletom mog osmeha, dišeš ubrzano, ja ti stojim u grlu i golicam te, tako mala, kao mrva, a tako dovoljno velika da te podsetim da si samo čovek, koji me voli…
… Nadala sam se da ću kraj tebe shvatiti šta zapravo želim. Nadala sam se da ću umeti zastati, sklopiti svoja krila i tu zauvek ostati. Ne, ne smem kraj tebe ostati. Tvoja sreća je nečiji bol, to znam i zbog toga bežim, žmurim, gotovo bez daha trčim u susret novom danu, okrećem ti leđa, iako te krišom posmatram, i plačem kao ona mala balavica za prvim momkom. Smejem se glasno, da svi znaju kako je sve dobro i sve mi prija, sve je u redu, ja sam ona prava, ispravna i uvek vesela… A nisam. Nikad nisam ni bila. Vidi se to u ugllovima mojih očiju, mutne su, nazdravljam, pevam i smejem se, moji prijatelji oko mene, prijatelji koji me zapravo i ne poznaju, prijatelji koji ne znaju za tebe, znaju me samo ovako blesavu i detinjastu, mene koja je srećna i sve ima… Čak i tebe, ne želeći te imam, jer to te boli, a mene uništava…
… Kada sam te srela bio si samo još jedna čaša hladne vode koja me vraćala u život. Zatim je u toj čaši bilo soka od malina, penušavog piva koje je radoznalo izilazilo iz čaše, ošamućujućeg crnog vina … Bio si moj način na koji sam iskazivala sve što želim… A krila sam te, tu pod kožom, među brojevima telefona onih nebitnih i manje bitnih…
… Tvoja lasta je ove zime ostala ovde. Sama. Pod krovom tuđih pogleda. Velikih tužnih očiju. Promrzla. Usamljena. Uplašena. A tvrdoglava dovoljno da dokaže da joj tuđe zime ne mogu ništa. I sve će proći kao kijavica… Ali kijavicu ne možeš sakriti…
… Zovem te, s vremena na vreme, kada ne mogu ustati sa dna. I pričam ti besmislice, smejem se samo da bi se i ti nasmejao, tvoja tuga na moj račun ide, znam ja to. Zato se i nadam da si srećan, dovoljno mi je greha na rukama. Uzimam vreme koje ti ponestaje, i kradem tvoje male večnosti i kačim te biserne dane kao minđuše, i nosim ih samo po kući, sama se divim pred ogledalom svog života, i plačem, jer ih ne mogu nositi kada izađem van. Te bisere ne smem dati drugima… Bisere koje su iznedrile tvoje oči čuvam kao bogatstvo, ljubomorna na tuđe poglede, besna na sebe…
… Oprosti mi ti. Lakše je tako. Ja sebi nikad neću…

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se