Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

Dno srca

18. ožujak 2011 ob 19:03 | 28
Danima krijem sebe od tebe. Tražiš me, zaviruješ pod svaki kamen, kao lud se osvrćeš, hvataš prolaznike za rukave. Ne, nisam ja kriva za to, kažem sebi i još više navučem kragne uz obraze, ušuškam glavu svojim malim lažima koje me nose dalje, niz put, pa levo kod ćoška, niz onu jednosmernu, držim se leve strane, sujeverna sam, srešću te.
Ne krijem se, samo te izbegavam. Ne odbijam pozive, samo pustim da do kraja odsvira melodija, tvoja i moja, naša, naša nekadašnja...
U tebi raste zver, glad za mojim prisustvom, plaše me vatre koje sevaju iz tvojih očiju. Znao si da je sve medju nama laž, živeli smo u trenu izmedju dva sveta, u malom prolazu koji spaja naše odvojene živote. Rekla sam ti da smo ukrali tudje vreme i tu posadili svoja srca. Moje jalovo srce vratilo mi se, iz njega ništa nije izniklo. Tvoje poput puzavice pratilo me duž pločnika, uspuzalo se uz betonske zgrade, čekalo me u haustorima. Treba ti neko na koga ćeš se osloniti.
Ja sam bila samo vetar u tvom životu. Ništa više. Uskomešala sam tvoje šiške, ispremeštala uspomene i one koje bole stavila na dno, valjda si zato pomislio da sam ti otklonila bol. Valjda me zato tražiš, da te samo jednim zagrljajem ponovo zaštitim od svega.
Ja ne umem da dišem sa tobom. Otišla sam. Jesam vetar ali trba mi pećina da bih mogla da se smirim. Ti si ravnica gde nemam kud da uperim poglad, ogromna, prostrana ravnica od koje mi se plače...

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se