Lavirint...

30. ožujak 2011 ob 23:20 | 173
Sve se ređe usuđujem da zaronim u sebe...
Jer tamo zagluvim..Uplasim se izgubim se u tom ogromnom lavirintu....
Oči se prepune do vrha...
I suze se začas raspu kao pokidane niske...
Po sobi...
Po celom svijetu...
I ne mogu ih sakupiti do jutra...Sreca pa jastuci znaju cuvati tajne...Inace Svasta bi se zbilo..Što sanjam to mi se i dešava ...ali kako da mi se desi ono o čemu zaista sanjam... Možda sam previše emotivna i luda ...luda ... ali ja stvarno vjerujem u čuda .......Kazu mi.oči su ti znaš, pune one iste magle..Sve moje tuge i radosti cesto pokusavam kao razumna osoba tumaciti da sve ima svoju dobru stranu ali..isuvise cesto nigdje ne vidim nista dobro....Ali sve ce proci i zvace se nekada......Hvala ti svevisnji pa sam nesto naucila.....Hvala na svakoj kusnji,boli....Hvala na svemu naucila sam nesto novo....
Neki nikad ne nauce. Vec mi je dosadilo da dobijam bitke i gubim ratove.To je valjda moj krst,moj i sam moj... i ja ga sarmantno nosim, onako, malo nakrivljenog, iako cujem kako šuškaju da nema potrebe, jer sam, kao, i onako odavno razapeta.izmedju jave i sna.....moranja i zeljenja....sebe i drugih...ma Đavo ce ga znati...

Komentari 3

moraš se , ako želiš komentirati
ters83
ters83prije 5 godina

:)))))) tacno :*

ivanna
ivannaprije 5 godina

:))))))))))

ivanna
ivannaprije 5 godina

neki uistinu nikad ne nauče
zašto...
ma Vrag će ga znati....

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se