morava

18. ožujak 2011 ob 20:00 | 29
Ni veće ljubavi, ni više suza...
Mala zemlja na brdovitom Balkanu. U maloj zemlji maleni grad u kome žive staro i novo i prepliću se. Toliko da staro postaje novo, a novo staro. Jedino Morava ista. Ne menja se vekovima. Kad-kad mirna, prozirna, dno joj vidis. Kad-kad boje zemlje, bučna, ne stoj joj na putu. I mirna i plahovita, Morava priča. Koliko tajnih poljubaca i zagrljaja ona skriva. Koliko nada, čežnji, suza... Oj, Moravo...
Od obale Morave do vrha planine desetak kilometara. Možda koji više, možda manje. I tu, negde na pola puta, dve kuće. U jednoj momak, u drugoj devojka. Proživeše svoju mladost ne upoznavši se. U selu sa dve kuće. A oboje vole ćudljivu Moravu. I oboje vole brdo sa kog, u vedrim noćima, rukama zvezde možeš dotaći.
Prodjoše godine mnoge. Osedeo momak – osedela devojka. Bore smejalice oko očiju momčeta. Iste takve ima i devojče. Prodjoše godine mnoge a oni ostaše mladi. Sa različitih strana sveta dodjoše u svoje selo sa dve kuće. I ono što je davno trebalo da se desi – desilo se: pogledi im se sretoše... I ostadoše jedan u drugom.
Momče se vrati svome životu, daleko od Morave. I devojče ode sa Morave. Dva života spojena Moravom i pogledom, daleko jedan od drugog. A opet svakodnevno zajedno.
A u selu sa dve kuće ljudi se čude: nikada Morava nije jače hučala, nikada više vode valjala...
Ni veće ljubavi, ni više suza...

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se