Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

San

18. ožujak 2011 ob 19:59 | 42
Kada bi čežnja mogla govoriti ispričala bi dugu priču o očekivanjima snovima, nitima međusobno povezanih bolovima i patnjama. I pričala bi o neostvarenim snovima; svaka njena priča započinjala bi isto- bio jednom jedan čovek i on je imao san, njegov san ga je nosio daleko izvan granica njegovih mogućnosti, izvan granica mesta na kome je rođen, preko mora i planina u daleku zmelju snova. A tu njegovu skrivenu zemlju bombradovali su zli ljudi govreći mu kako se se snovi ne osvaruju i on trpi i trpi ....bolove koje mu nanose zato što ne veruju. Nevernika je na sve strane, poput glista posle kiša svuda su...zli glasovi koji govore; ne možeš“, „nećeš uspeti, ne u ovom životu“. I sluša! Sluša ih jer su njihovi glasovi jači od njegovog jednog. Snažni poput odjeka u planina zvone u njegovoj glavi, i noću u kada umoran od borbi protiv vetrenjača legne spavati jedino mu duštvo pravi čežnja neumorna čuvarka snova...goni ga da ne odustaje šapuće...snovi se mogu ostvari zvezde nisu daleko samo ako dovoljno veruješ...veruj! njen glas je tih lagan poput prolećnog vetra. Tako tih nasprem bubnjeva drugih.
I ustaje! Ohrabren , sve je moguće ponavlja u sebi dok lagano izlazi na svetlost dana- i jedan deo njega veruje sve će stati ostaviće ga da traži svoj san da ga vrati kao izgubljenu ovčicu...ali ne oni su i dalje tu čekaju da izađe i nastavljaju govoriti ; „ti zar si mislio tebi“, „ od svih ljudi tebi....“ , „ odrasti ti nemilo nesrećno dete i shvati niko odavde nije otišao“....
i tako u krug. Sve dok se jedno jutro ne probudi i ne shvati da je suviše umoran da bi se borio- i kada na ulici sretne pogled nekada tako poznat i zamrzi ga zato što je satkan od želje od najlepšeg trna u veri u njenom početku dok je čista i beskrajna kada nema sile koja je može zaustaviti dok leti nesapetim krila preko plavetnila nebeskog i vrišti sve mogu ako želim.; i povređen saspe mu; „ u lice ti nemilo dete, skini taj osmeh sa lica niko od odavde nije otišao.“ I zbog toga što govori mrzi i sebe i njega, a čežnja u njemu poput vatre nastalja da gori starim sjajam samo više ne nosi hrabrost već gnev neispunjenog očekivanja duše spaljenje od silnog razočarenja.
Dok u njemu ne ostane ništa....crnilo bolnog kraja jednog velikog sna.
Kada bi čežnja mogla govorti rekla bi san ne umire zato što se ne osvatri već zato što si prestao verovati u njega- rekla bi veruj u njega i ja ću ti dati hrabrosti da se boriš protiv nevernika, hrabriću te celim pute sve dok i jedno i drugo ne budu zadvoljni ali ostavi ga i ja ću se okrenuti protiv tebe spaliću te uništiti ispuniti ogorčenjem napraviti od tebe sve ono protiv čega si se borio....

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se