.Sanjam da si tu

18. ožujak 2011 ob 18:11 | 79
. Da mogu sada, ovog trena, promenila bih želju sa svog poslednjeg rođendana, ugasila bih opet svećice na torti i poželela...poželela... da je sve ovo samo san. Za ženu kao što sam ja nisi ti...čovek sa dva lica, sa većom voljom da povredi mene a usreći druge, i da mogu sada bih se probudila, ali ovo je pusta istina. Realan svet nerealnih ljudi i lažnih osećanja koja te vode do ludila i besa, i koja polako naviru kao mali đavoli, tek onoliko da te podsete da si čist kao suza, a opet sam...sa čašom tuge, a moja suza će preliti tu čašu. Miris, slike, senke, pa čak i plišani meda...sve seća na čoveka koji više nije kraj mene, a koji me još uvek voli i koji će me zauvek voleti. Voleti ali skriveno, okrenutih leđa. Za sreću nije dovoljan novac, niti zlatne kapije i vile, ali srce... novo srce koje nije operisano od velikih rana opasnih po život. Imali smo sve a opet ništa. Još uvek nosim ključ tog stana u kojem se rodila i umrla jedna ljubav, plod čiste duše i nežnih osećanja, ali bojim se da uđem...od uspomena, jer će me zadaviti golim rukama, i počeću da te manje volim...jer ja sanjam. Sanjam da te nikad nisam poznavala, a uspomene se same prepliću pred noge. Znam da misliš na mene kad se poklope kazaljke na satu, i kada padne noć...ali tvoje najmolije nije tu. Zašto? možda sam najveća grešnica jer sam volela, ili možda što još uvek sanjam...sanjam da si tu ..."

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se