Sve tvoje..

25. veljača 2011 ob 21:37 | 41
Postoje trenuci u noćima kada se prejako predosete stvari.
Kad ogrtač stvarnosti prejako razmahuje putevima i hodnicima vlastite nutrine.
Kad sve znane i neznane vatre ljubavi gore i plamte u mom oku, a pucketanja i plamsaji podižu čujnost visoko iznad reči.
Vreme, početak i kraj, iznad svih znanih ljudskih poljana prolaznosti i postaje beskrajna praznina.
Tada uvek osetim tvoj dodir mekoće.
I čujem zvuk tvojih koraka, kada šetaš.
Ogrnem se kabanicom tvoga lika, mirisa, tvojih snova i osetim sve neizgovorene tajne tvoga srca.
I večeras mi nešto nedostaje pa ti pišem, a nije iz prošlosti.
Nešto što mi pomiče paučinu osećaja do najlaganijih treptaja.
Nešto u duši što je tvoje, što si ostavio u meni, nešto čime si me svaki moj osećaj, želju i san zauvek natopio i želi pasti na koljena pred tebe a ništa ne moliti.
Ni pisati, ni slikati.
Nešto bez kazivanja i nizanja reči.
Nego, očima ti govoriti kako se zaogrnem tvojim poljupcima, dodirima i pogledima…
I kako mi je najveća radost ovako živeti i ispraćati dan…
Zaogrnuta tobom...
I tada si i daleko i blizu sa mnom i bez mene, jer samo tada nestane vreme, prostor.
I tada vidim svaki tvoj korak, doticanje predmeta, ruku kojom prolaziš kroz kosu, vidim kako se osmehuješ, vidim svaku savršenost u svakom deliću tvoje muževnosti i divim ti se na način kako niko nikada neće, jer, to je osećaj beskrajnog voljenja….
Zvezdani osećaj nutrine koju si natopio sobom…
Znam, da ti se ponekad čini kao da pišem nekom nedostižnom princu, ali ti to za mene jesi i ovako te volim i čuvam…
Želim da osetiš svu moju nesavršenu nagost duše.
Da staviš svoje dlanove na sve moje tinjajući vatre i osetiš sva mesta gde moji smiraji ljubavi igraju s nemirima čežnje.
Da budeš u meni jedan dan, mesec, život, večnost.
Da koračaš mojim koracima i govoriš mojim glasom.
Da činiš dela čudna i neshvatljiva.
Kao što činim ja...
Da osetiš da je sve moje, u stvari tvoje.
I još bih ti pustila, da sa mnom u molitvi klekneš i da zajedno srcima ispričamo sva ljudska nedela sebičnosti i okrutnosti, laži i obmana, zahvaljujući mu na daru ljubavi.
Ja volim način na koji si me prepoznao, osetio, doživeo, priglio i prihvatio.
Čak i onaj, na koji me nosiš dalje, za ljubavne neobične vetrove, ili kao sat na ruci na kojoj su kazaljke ljubavi.
Volim biti s tobom i deliti sve tvoje i tvoje tajne, uzdahe, sve ljubavne ludosti i mudrosti....
I želim biti tvoje noćno ogledalo i pidžama koju oblačiš i san koji snivaš i zrak koji udišeš…
Sve tvoje...
Želim...

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se