Svoja

18. ožujak 2011 ob 19:46 | 37
U njenoj glavi široko prostranstvo tolerancije,
oprašta neoprostivo,
učestvuje u ludim gladijatorskim igrama
koje ni sama ne razume.
Ima osmeh duž sedam mora,
smeh joj se čuje preko sedam planina,
korača u korak sa svojim vremenom,
često ga prestiže,
zastaje, osvrće se...
Ljudi govore da je luda,
da se ponaša kao da joj je šesnaest,
da ima nedopustive snove,
da joj preglasna muzika razbija prozore...
Ona korača ulicom u ritmu bosanove,
vijori joj kosa kao pobednička zastava
na bojnom polju,
ona je zla, crna i mračna,
njena je noć poput Merlinovog plašta,
ali ona se smeje i kad kiše nadoleze,
jer leta će uvek biti.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se