tebi,

18. ožujak 2011 ob 18:09 | 24
Opet mi u snove dolaziš.
Šunjaš se kroz njih poput drskog lopova,
Kradeš moju snenu mirnoću,
Smeješ se svojim najlepšim smehom,
Gledaš me očima plavljim
od najplavljeg letnjeg neba,
Pričaš mi neispričane priče,
Odaješ mi svoje najveće tajne,
Vodiš me lavirintima svojih sećanja,
Planiraš sam za nas budućnost što je nećemo imati.

Ja neću to.
Najviše želim da te nikada više ne usnim,
Da ne prizivam lepotu zajedničkog života
što smo je imali tako prokleto kratko,
Da ne nadevam imena našoj nerođenoj deci,
Da ti ne trčim u zagrljaj svaki put čim te ugledam,
Da se u dugim, hladnim noćima
ne ušuškavam uz tebe najtoplijeg,
Da ne hvatam zvezde iz tvojih očiju
i pravim od njih safirne minđuše,
Da ne plovim oblacima sreće hvatajući dugu,
Da ne lutam hodnicima tuge tražeći ljubav
što je više od tebe nikada neću imati.

Tražeći oproštaj za koji ću znati da sam ga dobila
kada te ne budem više sanjala.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se