Vudu lutak srca tvoga

13. prosinac 2013 ob 16:21 | 55
Tišina i sitan sat. On koji upire pogled ka svetlu u daljini...,,Kada bi ovo bio kraj puta..." Ne izgovara, ali ta misao pulsira mu u potiljku.
Nije joj odgovorio, shvatio je da je to nekada opasno, shvatio je i priču, bolje nego što je mogla i da zamisli, znao je da priča obuhvata njega, bez šuma, grča, trzaja...Ipak, nekako poludovršeno.
Poput peska, koji je ostao u ustima, neke misli nemoguće je odlepiti, ispljunuti, ostaviti...
Mogao bi olako da napravi spisak, šta u ovom trenu radi jedna Ona, sasvim jasno se sećajući jednog dogovora pred polazak, dogovora koji nije ispunjen. Možda su tu ulogu odigrali neki drugi dvoje, sa arodromskom kartom u levom džepu...Uvek će biti čekiranja, uvek će biti uglačanih podova čekaonica, glasova koji nestaju u prolazu...Uvek će biti lepotica u čijim očima se ogleda nebo, potajnih želja koje postaju razotkrivene, ogoljene...Uvek će bit stvari koje se množe, dele, oduzimaju...I jedna Ona, uvek je tu, negde u potiljku, u svakom danu koji se odigrava bilo gde, bilo kada, bilo kome...Dok čita jutarnju štampu, zahavaljuje se na kafi, osmehuje ljubazno svima... Poput zaboravljenog mejla, rado bi sve to smestio u otpad, blokirao, smrskao-samo da ne oseti ćutljivu bol u jednim očima, nemi uzdisaj jednih grudi, koje jesu negde tamo, a ipak sistematično bolno pulsiraju u potiljku...Tu-sam, tu-sam...Ritmično dobuje...Evo i u sitan sat, On se pita, tek nekada:
,,Da nije napravila vudu lutkicu, pa povremeno tom krpenom čudu, zavrće glavu na drugu stranu sveta, a posle zalepi nežni poljubac u potiljak, tom istom krpenom lutku?"

Komentari 1

moraš se , ako želiš komentirati
plemeniti001
plemeniti001prije 3 godine

Vudu....uh.....lajk!

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se