Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

popis

07. travanj 2011 ob 15:51 | 101
slika
Popis pučanstva by Smoje
U sičnju misecu 1912. impjegati iz anagrafa odili su po gradu od kuće do kuće i vršili popis pučanstva. Učinila je prava zima, padala je i kišica sa susnižicom, a na Voćnome trgu, iza svoga banka, šoto lumbrelina, šjora Mare Mulica, pod oklopom debele rob...e, vazela je pozu monumenta. Prikrižila je ruke na prsi, ispod pleta zabacila glavu i strogo gledala činovnika, koji iz boršete vadi kartu. - Ča ja to jeman govorit? - rekla je oštro. - Samo ono ča vas ja buden pita - turnija je kofu sa narančan da na banku učine mista za svoju boršu. - A ča vi mene jemate izuminavat? - zapitala je Mare. - Ne samo vas, nego svakoga bez razlike. - A ako ja neću? - Morate! To je carska zapovist! - Ma bogati! I van je car reka: najdite u Split šjoru Maru i popišite je!? - Vaše ime i prezime? - izvadija je tintani lapiš i punija u prste. - Mare V. - pokorila se ona. - Jemate li nadimak? - Jema ti ga mater! - planula je. - Odgovarajte pristojno na moje upitnike, oli ću prizvat policiju! Jeste me razumili? Ja ovod vršim državni posal. Dunkve, recite kad ste rođeni? - Pri četrdeset i jedne godine. - Koje godine? - Kontajte sami! Vidija je da laže. - Morate govorit istinu, jer ćete snosit zakonske posljedice. Dakle, koliko godin? - Rekla sam 41 - uporno će ona. - Donit ćete mi kršćenicu! - Izgubila sam je. Zakašje se prodavačica za susjednim bankom. Činovnik, jidan šta ga Mare nije tila primit u kuću, nego ga čini zepst, misto da ga je ponudila bićerinom, osvetnički je insistira na godine. - Poću u župski ured, i ne budu li godine tačne, kičit ćete. - Kurat je falija i u kršćenicu zapisa skupa moje godine i mlaje mi sestre. - Onda, koliko to jemate godin? Sedandeset? - Pedeset i pet - tila mu je u oči skočit. - Bračno stanje? - Neudata. - Jemate li dice i koliko? - Prajče, tovaru, mater svoju pitaj ko te taku nakazu učinija - zapinila je poštena stara divojka. Papagalo je čuja njezinu galamu i skočija je na ponistru vidit ča se događa. - Mare,Mare, ke ora že - pita on svoju gospodaricu. - Evo, moj Kokolo, ča je došlo u Split, da se vriđa pošteni svit - odgovorila mu je jecavo i očiju punih suz. I činovnik je uvidija da je bija neoprezan, pa se ispravja - Skužajte, ali ja pitam ča u upitniku stoji. - Ko van ga je da i sastavija, ime mu se i sime zatrlo! - Oklen ste vi? - Mi šon de Pariđi - vazela je opet pozu. - Lipo vas molin da ozbiljno razgovarate, budemo li se šalili, nikad nećemo svršit - razložno i pomirljivo govori jon činovnik - Dakle, oklen ste? - Iz Splita, bome! - Kojin jezikon govorite? Ovo je za Maru već bilo priko svake mire. - Tudeški, bome, kojin ću jezikon govorit? - Kako tudeški, kako tudeški - počeja je sad i on vikat. - A kojin jezikon, molin vas lipo, vi govorite? - Oli me ne čujete, ja govorin rvatski. - A oli ne čujete da ja govorin tudeški - udrila je Mare šakon o banak - Zašto van kuća služi? - Kako zašto služi? Za činit po njoj tumbule, kad san od morbina - počela se i ona smijat. - Živite sami? - Ne, s menon je moj mali Kokolo. - Posvojili ste ga? - On mi je ka i dite. - Koliko mu je godin? - Bit će blizu sedandeset. - Šete, šete - kriča je Kokolo i tuka krilima o škure. - Nije šete , nego šetanta, ostarija si, moj Kokolo, ka i ja. Činovnik digne glavu, pogleda Kokola iprikriži ono ča je napisa. - Molin vas, šjora Mare, jemamo posebnu rubriku o beštijan; osin Kokola, držite li još koju životinju? - Jeman na teraci, u kapunjeri, dvi kokoše i jednu na putu. - Kako na putu? - Jedna je noseća, uskokodakala se i more bit da je već i snila jaje. Da ste čovik, mogla san van ga i pofrigat. - Drugi beštij nemate? - Jeman jednog konja za trkat alku, držin jednoga lava, dva slona i dvi šimje koje ti paridu braća - popizdila je Mare.
Činovnik je skupija karte i uteka. Još dvi ovakve stranke i svršit će u ludnicu. Kad se tako sve Splićane zbrojilo, izašlo je da nas jema jušto 20 ijada i 300, a furešti koji su se zatekli u gradu, među njima i čuveni novinar Scotus Viator, nikako nisu to mogli povirovat. On je govorija da je to nemoguće, da je to falsifikat, jer koliko on svita vidi po kafanan i ulican, i koju galamu dižemo, mora nas bit najmanje sto ijad
MILJENKO SMOJE KNJIGA VELO MISTO.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se