srce je zaspalo

20. rujan 2013 ob 14:51 | 33
Otvorih oči kao svaki putnik,
zakoračih putem u želji da vidim,
te dane i noći jer ih mogu čuti,
svojim uhom bar se tako čini.

I putujem tako jer još želim čuti,
govor novog sveta što predamnom stoji,
stopama polako idem nekim putem,
gde me neko čeka ali ne znam ko?

Srce je zaspalo kao sat na ruci,
zbori mi tišina tiše od mog daha,
ne osećam bol niti kap te suze,
ništa nije isto više pa ni ja!

Ne osećam žedj dok mi trule čula,
sve vidim kroz maglu i vidik se gubi,
želim da poletim ispraća me tuga,
živim al ne tu medju svoje ljude!

Gledam svoji lik sa neke visine, Sreća je sad tuga veoma duboka,
kroz bledo ogledalo ukućane svoje, kao koja reka što donosi glad,
žele nešto reći spominju mi ime, kad je voda mutna obično se čeka,
čudan mi je san dok blede te boje. da prodje oluja kao ružan san!

Sad konačno letim rukama visoko, Uspomene sećaju i veoma bole,
preko svoga doma kao koja ptica, one što me znaju kao svoji dlan,
pa želim da vidim svetlost što me zove, osećaju čežnju dok mi lik još stoji,
opet ko da hodam ka nečemu bitnom. zovu me u plaču ali moram dalje!

Komentari 4

moraš se , ako želiš komentirati
fenix13
fenix13prije 3 godine

srce je zaspalo ...na facebooku... :-)))...lijepo,lijepo....

zezalica
zezalicaprije 3 godine

srce spava dugo dugo..i bez fb i sa

zezalica
zezalicaprije 3 godine

hvala....

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se